1,1K
Malo ljudi u Hrvatskoj zna da kad se topi led na Arktiku, to već utiče na klimu u Hrvatskoj, na primer, tako što je februar hladniji. Mediji često daju prostor klimatskim skepticima.
Paradoks Grenlanda je da smo kritični prema masovnoj upotrebi nafte i ostalih fosilnih goriva u drugim industrijalizovanim zemljama, a sada nam klimatske promene potencijalno omogućavaju da se obogatimo, upravo vađenjem nafte, gasa i minerala. Logika ne postoji, kaže Jorgen Čemnic, autor multimedijalne izložbe „razbijanje leda – ljudsko lice klimatskih promena“, fotograf, snimatelj, novinar, pisac i autor dokumentarnih filmova, koga je intervjuisao H-Alter.net.
Čemnic živi u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, i sam je svakodnevno svedok drastičnih klimatskih promena sa kojima se suočava jedan od najvažnijih slabo naseljenih krajeva sveta. On je razgovarao sa nekoliko desetina stanovnika sevenog Grenlanda čije je stavove, misli i osećanja o promenama sa kojima će se suočiti njihova kultura u bliskoj vezi sa klimom, predstavio na izložbi „Breaking the Ice – ljudsko lice klimatskih promena“.O životu na Grenlandu koji uprkos svakodnevnom pogledu na led koji se topi i na taj način utiče na celu globalnu klimu, još uvek traži svoju budućnost u oblasti vađenja ruda i nafte, Čemnic govori za H-Alter.
U poslednjih nekoliko decenija, prosečna temperatura na Arktiku povećana je dva puta brže nego u ostatku sveta. Kakve su posledice na život stanovnika Grenlanda i tradicionalnu kulturu koji je u tesnoj vezi sa klimom?
Klimatske promene ugrožavaju opstanak tradicionalnog načina života za lovce i njihove pse. Oni se teže kreću kad idu u lov i ribolov na tradicionalne načine, jer se led formira mnogo kasnije, a kvalitet leda je lošiji . Pre bi se površina mora smrznula i stvorila tvrdi led, dok je sada jako se teško kretati po tom ledu koji više nije tvrda i solidna masa. Na nekim mestima okean se uopšte više ne zamrzava. To znači da se broj zaprega sa psima ubrzano smanjuje, a s time nestaje i tradicionalni lov i ribolov.
Takođe, vreme se menja više puta tokom godine. Sada se dešava da odjednom počne da pada kiša, u planinama pada sneg gde se takođe vozi zaprega sa psima. Pre je vreme bilo stabilno i je zimi temperatura ostajala u granicama između 20 i 40 stepeni C ispod nule.Klimatske promene otvaraju prostor za takvo proširenje rudarskih aktivnosti i rada naftnih preduzeća, kao iotvaranje novih plovnih puteva. To su nove funkcije, ali ljudi nisu spremni da se suoče sa zahtevima ove potpuno nove industrije.
Za predstojeći izložbu si napisao da „je stanovništvo severnog Grenlanda uvereno da klimatske promene i zloupotreba prirodnih resursa predstavljaju najveću pretnju za budućnost.“ Kako se taj stav javnosti odražava na ekonomsku politiku ostrva? Čini se da su svi budući ekonomski planovi zasnovani upravo na eksploataciji od uranijuma do retkih metala i nafte, kao i na industrijama kao što je aluminijum, što su sve veliki zagađivači.
To je ironija, paradoks Grenland. Kritični smo prema masivnoj upotrebi nafte i drugih fosilnih goriva u drugim industrijaliziranim zemljama, a sada promena klime omogućava nama da se potencijalno obogatimo upravo kroz vađenje nafte, gasa i minerala. Pitate za logiku u svemu tome? Ona ne postoji.
Izložba je nastala na osnovu razgovora sa lokalnim stanovništvom. Kako oni doživljavaju ovaj problem? Vide li neki od njih klimatske promene kao prednost, ne samo kao pretnju?
Mnogi ljudi vide promene u klimi kao potencijalnu prednost. Nadaju se da će društvo kao celina napredovati zahvaljujući angažmanu rudarskih i naftnih kompanija. U stvari, oni vide mogućnosti za velike profite u budućnosti.
Kao cilj izložbe naveli ste podizanje svesti o tome da je neophodno da se pronađu rešenja za izazove klimatskih promena. Gde Grenlanđani vide rešenje? Da li ona leže u tehnokratskim rešenjima zasnovanim na tržištu, kao što je evropski sistem trgovinom emisijama ugljendioksida ili su bliži autohtonom pogledu na odnos između čoveka i njegove okoline?
Ne postoji jedan globalni pogled na to kako da se nosi sa promenama. O rešenjima se razgovara pre svega na lokalnom nivou. Lokalna perspektiva znači prilagođavanje. Najverovatnije je da će lokalni lovci i ribolovci postati radnici u rudnicima, moraće da uče i nauče engleski.
Od 2009. Grenland je nezavisan od Danske. Danska centralna vlada je odgovorna za spoljnu politiku, bezbednosti i finansijsku politiku. Kako je ova promena u političkoj organizaciji uticala na odnos prema životnoj sredini?
Ona nije imala veliki uticaj na politiku životne sredine. Političari traže nove načine prihoda za državu, a na račun ubrzanja posebno razvoja rudarske industrije.
Malo ljudi u Hrvatskoj zna da kad se topi led na Arktiku, to već utiče na klimu u Hrvatskoj, na primer, tako što je februar hladniji. Mediji često daju prostor klimatskim skepticima.Imamo i mi na Grenlandu skeptike, a neki od njih su i prikazani na izložbi. Međutim, bitno je reći da od 57 ljudi koje sam intervjuisao, ni jedan ne dovodi u pitanje da se promena događa. Neki su vrlo kritični prema razlozima zbog kojih se promene u klimi događaju, ali svi prihvataju činjenicu da se klima na Grenlandu dramatično promienila u posljednjih deset godina.Da, klima se kontinuirano menjala na Grenlandu oduvek, ali to nikada nije bilo ovako brzo. Povlačenje glečera kakvo je zabileženo u Ilulisatu nije nikada pre viđeno. Ovaj, jedan od najvećih svetskih glečera izvan Antarktika, uvek se pomicao napried ili nazad, ali nikad brzinom kojom se povlači u poslednjoj deceniji.
Kako vidite ulogu vašeg rada u skretanju pažnje na ovu temu?
Kako vidite ulogu vašeg rada u skretanju pažnje na ovu temu?
Mnogi posetioci iz drugih država, znanstvenici, političari i turisti, dolaze u Ilulisat da vide ovu sliku klimatskih promena koju je jako jednostavno razumeti. Glečer se drastično smanjuje. Izložbom sam hteo da pokaže kako se s time nose lokalni ljudi, hteo sam njima da dam glas. Važno nam je da nas neko čuje jer mi smo svakodnevni svedoci dramatičnih promena.