Prema najnovijem izveštaju Indeksa boljeg života (Better Life Index) OECD je ocenjivao zadovoljstvo među stanovnicima 36 država članica ove organizacije. U Grčkoj je možda najveća kriza, ali Mađari su i od njih nesrećniji. S druge strane, Skandinavci se izdvajaju kao najzadovoljniji svojim životom.
OECD već godinama meri nivo sreće među građanima svojih članica. Ocenjuje se osećaj tzv. životnog zadovoljstva pre nego trenutnih osećanja izazvanih kratkotrajnim pozitivnim ili negativnim uticajima. Upitani da ocene svoju generalnu satisfakciju životom na skali od 1 do 10 stanovnici unutar 36 država OECD dali su prosečnu ocenu 6,6. Međutim, osećaj životnog zadovoljstva nije ravnomerno raspoređen među članicama. Estonija, Grčka, Mađarska, Portugalija i Turska imaju veoma niske proseke, svi ispod 5,5. S druge strane, kao najsrećniji izdvajaju se stanovnici Islanda, Norveške, Švedske i Švajcarske sa ocenom 7,5.
Prilikom ispitivanja utvrđeno je da nivo obrazovanja igra veliku ulogu u subjektivnom osećaju životnog zadovoljstva. Naime, oni ispitanici koji imaju samo osnovnoškolsko obrazovanje širom OECD dali su prosečnu ocenu 6,2, dok su osobe sa visokim obrazovanjem dali prosečnu ocenu 7,1. Polne razlike ne igraju veliku ulogu u konačnoj oceni jer se eventualne razlike u ocenjivanju kreću u okviru 0,1 poena.
Indeks boljeg života takođe ocenjuje i mnogo pojedinačnih faktora koji utilu na osećaj opšteg ličnog zadovoljstva. Što se tiče pozitivnog osećanja zbog ličnog postignuća tiče, prvo mesto dele stanovnici Japana, Islanda i Danske, dok su Turci, Estonci i Mađari u tom smsilu najdepresivniji. Naše severne komšije su u ukupnom skoru „najnesrećniji“, jer je prosečna ocena životnog zadovoljstva tek 4,7. U jednom prošlogodišnjem istraživanju tek 6% Mađara navelo je da se oseća srećnim.