Blizu je, ali ipak još nije kraj iščekivanju završetka rekonstrukcije vlade Srbije. Posle današnjeg očekivanog usvajanja Zakona o ministarstvima tek treba da se održi sednica Skupštine Srbije na kojoj će novi ministri položiti zakletvu.
Možda baš zato – iako i premijer i prvi potpredsednik uveravaju da je u koaliciji sve u redu – kroz štampu „fercera“ reč izbori. Prošle nedelje smo je čuli tačno 181 put, i odštampanu i u etru. Pošto, kako je to ocenio premijer Ivica Dačić, opozicije skoro da i nema, dve vladajuće stranke daju „štimung“ političkim varnicama, pa i dugoročnijim platformama kakva je na primer izjava „Imam Maršalov plan za Srbiju“ (inače drugi iz pera SNS) koja bi mogla poslužiti i za dva a ne jedan predizborni krug.
Ali nije samo vreme pred izbore ono u kojem pravimo političke i ekonomske izbore. Naprotiv. Vreme u kojima se vlade bave samima sobom, takođe predstavlja izvestan izbor.
Setimo se samo Belgije, gde su građani živeli bez vlade punih 541 dana ili 19 meseci pre nego što su se stranke usaglasile da oforme vladu. Taj rekord bacio je u zasenak i iračku vladu na čije formiranje je trebalo sačekati 249 dana.
Naša situacije je sasvim drugačija jer vlada, izuzev nekoliko ministara u ostavci radi, ali je uzela letnje ferije da se temeljno reorganizuje – u pravcu koji je donekle još zamućen. U jeku potrage za novim članovima vlade na unutrašnjem i globalnom intelektualnom i ekspertskom tržištu, premijer Ivica Dačić izjavio je da ne drži mnogo do eksperata u vladi dok prvi potpredsednik Aleksandar Vučić tome pridaje izuzetnu važnost. Novi definitivni rok za proglašavanje personalnog sastava vlade ponovo je ovog ponedeljka pomeren za sledeći – za sada je izgleda odlučeno da će biti 18 ministarstva ali još ne znamo kako će ona stranački biti popunjena.
Partije se bave sobom, a građani svojim životom (ako mogu). Dok su partije koje je trebalo da formiraju belgijsku vladu postizale svetski rekord u neslaganju, belgijski građani su se bavili postavljanjem sopstvenog rekorda: tokom tih 19 meseci napravili su najtežu svetsku skulpturu od sira koja je vagala oko jedne tone, postavljenu u Ostendeu; u julu 2011. jedan barmen je proveo 102 sata služeći non-stop piće u svom baru, a u avgustu je opet u Ostendeu 2.875 građana potuklo svetski rekord u grupnom vežbanju sa hula-hopom.
Razlog zbog kog se belgijskim građanima manje više fućkalo što nemaju vladu je taj što je federalna vlada odgovorna samo za evropske standarde, odbranu, međunarodne odnose, socijalno osiguranje i pravosuđe dok su tri regionalne vlade koje su radile punom parom odgovorne za sve što život znači: saobraćaj, životnu sredinu, školstvo i lokalne ekonomske projekte. Ili kako je definisao Mark De Vos, profesor na univerzitetu u Gentu, „sve u svemu, stvari još funkcionišu. Dobijamo platu, autobusi saobraćaju, škole su otvorene. Još neko vreme moći ćemo da se provučemo.“
U Srbiji, kako javljaju mediji izgradnja tunela kroz Frušku goru i obilaznice oko Iriga ne mrda jer su pregovori sa izvođačima stali zbog rekonstrukcije Vlade Srbije.
I ne samo to, u Srbiji posle rekonstrukcije vlade, najavili su koalicioni partneri, sledi i imenovanje direktora u javnim preduzećima. Takvih je u Srbiji oko 1.300 sa preko 200.000 radnika tj. preko 15 odsto od ukupnog broja formalno zaposlenih u Srbiji, koji takođe, kao zapeta puška i u nervozi čekaju rasplet na republičkom nivou.
Građani imaju malu demokratsku snagu da „političare privedu pameti“. Neki ugledni belgijski građani svojevremeno su pozivali na protesno nebrijanje dok vlada ne bude sastavljena, ali je na kraju kao glavni ubeđivački faktor isplivala rejting agencija Standard & Poor koja je spustila kreditni rejting Belgije zbog odugovlačenja sa formiranjem vlade i pripretila da će to učiniti i više puta ako bude potrebno.
Evo faktora koji su opredelili S&P na ovaj potez a koja pomalo podsećaju na našu situaciju: (1) Politička nestabilnost izazvana nesposobnošću političkih partija da oforme vladu. (2) Visoka zaduženost zemlje (gde je ukupni javni dug dostizao skoro 100% BDP) pogoršana političkom paralizom koja onemogućava vladu da preduzme mere za suzbijanje daljeg rasta duga. (3) Relativno nepovoljni ekonomski uslovi u evrozoni.
Iako je privremena vlada preduzela neke mere da poboljša budžetsku poziciju S&P je ocenio da je to nedovoljno i da bi samo vlada u punom mandatu mogla da sprovede neophodne dublje fiskalne i strukturne reforme.
Posle ovakvog saopštenja (25. novembra 2011.) vlada je konačno formirana krajem decembra iste godine.
Iako su belgijski političari verovali da ih odugovlačenje neće ništa koštati, analitičari su smatrali da će to imati dugoročne posledice. „Čak i kada se političari jednom dogovore, moglo bi biti prekasno da zainteresuju ljude za svoje motive“, ocenio je Marko Martinelo, predavač političkih nauka na Univerzitetu u Liježu. „Ovakvo otezanje će proizvesti distanciranost ljudi od politike, imaće negativan uticaj na demokratske procese i povećaće jaz između vlade i građana“. Baš kao što u našoj štampi, na forumima i društvenim mrežama, građani polako počinju da doživljavaju rekonstrukciju vlade kao šaradu.
Tim pre što bi i nas svako odgovlačenje moglo ozbiljno da košta.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.