Pristupanje Hrvatske EU u julu, ponovo je otvorilo priliv ilegalne imigracije koja prolazi preko Balkana i Grčke i širi se po Evropi. Pošto broj imigranata bez dokumenata raste u tim zemljama, broj objekata i institucija za prijem pridošlica je gotovo nepostojeći, piše Periodiko de Katalunja.
Kada padne noć, imigranti se ukrcavaju u lokalno iznajmljene privatne automobile ili kombije. Operacija ih košta od 600 do 1.000 evra, ponekad čak i više. To je kocka, ali ovih dana se isplati, pošto su mnogi uspeli da se preko Slovenije prebace ka Italiji i ostatku Evrope. Sedeći u kafiću u blizini trga bana Jelačića u Zagrebu, PMS, Nigerijac sa boravištem u Zagrebu, uzima gutljaj kafe i izvlači stari telefon iz džepa. „Vidiš? Imam SMS poruke ovde. Kažu da je život bolji na severu. “
Između 2011 i 2012, ukupan broj ilegalnih migranata koji su identifikovani u regionu povećan je za trećinu.
Istovremeno sa ulaskom Hrvatske u EU, najnoviji podaci Evropske komisije glasno i jasno pokazuju: ilegalni transportni putevi imigracije preko Balkana ponovo su oživeli. Između 2011 i 2012, ukupan broj ilegalnih migranata koji su identifikovani u regionu porastao je za trećinu, od 26.223 na 34.825. Najprometniju granice su one između Hrvatske i Slovenije (gde je zabeležen porast od 95 odsto) i Srbije i Hrvatske (sa rastom od 118 odsto). Ista situacija može se sagledati i iz podataka o broju stranaca koji su ilegalno ušli u Hrvatsku: između 2011 i 2012, taj broj se popeo od 3.461 na 6.541, što je skok od 89 procenata.
Hrvatska pretekla Grčku
„Broj hapšenja zbog ilegalnih prelazaka iz Srbije u Hrvatsku u četvrtom kvartalu 2012 je bio najveći među članovima Šengena i EU, čak i više nego za Grčku“, prenosi Fronteks u svojoj Analizi za Zapadni Balkan 2013. Fronteks je, agencija zadužena za patroliranje spoljnim granicama Evropske unije. Ovde vredi pomenuti hapšenje Blaža Topalovića, šefa policije u Vukovaru – gradu u blizini granice sa Srbijom – zbog trgovine ilegalnim imigrantima, 2. avgusta.
Problem je u tome što, pored bilo kakvog napretka u zakonodavstvu koji je postignut, procedure za integraciju ilegalnih migranata u ovim zemljama nisu baš sjajan model efikasnosti. U Hrvatskoj, na primer, ne postoje centri za ilegalne maloletnike, a postoji samo jedan objekat za odrasle, koji dostiže svoje maksimalne kapacitete. Još jedan centar u Kutini, namenjen za kandidate za politički azil i humanitarnu zaštitu, status koji Hrvatska vrlo retko daje, našao se u sličnoj situaciji. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, od 3.228 primljenih prijava od strane hrvatske države, od 2004 do 2012, odobreno je samo 50 prijava za izbeglički status i 80 za humanitarnu pomoć.
Odskočna daska
PWS, Nigerijac, prsne u osmeh. On je jedan od retkih čija je prijava odobrena. On je stigao u zemlju tajno pre godinu i po dana. Pre nekoliko meseci, dobio je politički azil i hrvatski pasoš. „Ostajem, ali ja sam u manjini!“, naglašava ovaj migrant, koji je bio regrutovan kao prevodilac od strane NVO. „Hrvatska se smatra odskočnom daskom za imigrante,“ slaže se Barbara Matejić, novinar koji pokriva manjine.
Međutim, ovaj fenomen postaje još komplikovaniji kada se uzme u obzir da se ovi putevi često poklapaju sa drugim nezakonitim trgovinama u regionu, za koje se EU boji da će se sada intenzivirati.
„Protok oružja sa Balkana u Evropu mogao bi da poraste zahvaljujući prijemu Hrvatske i seljenjem granice EU u planinsko područje koje razdvaja Hrvatsku od Bosne i Hercegovine“, kaže Fronteks agencija za kontrolu granica.
Pogled iz Grčke: „Ulazna tačka Evrope“ pod pritiskom
Grčka je tačka za ulazak migranata koji idu ka zapadnoj Evropi kopnenim putem duž „Balkanske rute“, a na Atinu se vrlo često upire prstom zbog loših uslova koji se pružaju onima koji traže azil. U centrima za zadržavanje lica koja traže azil, izbilo je nekoliko pobuna a poslednja se dogodila 11. avgusta, kada su migranti u Amigdaleza centru u blizini Atine saznali da će njihovo vreme zadržavanja biti povećano sa 12 na 18 meseci, izveštava grčki dnevnik To Vima. Migranti su napali straže i zapalili svoje krevete. Intervenisala je policija, a 14 ljudi koji su tražili azil je bilo uhapšeno.
„Uslovi u smeštajnim centrima su strašni, i očekivali smo pobunu imigranata,“ rekao je novinarima gradonačelnik Akarnesa, gde se nalazi taj centar. Centar je životni prostor 1.650 ljudi koji žive u montažnim zgradama u kojima temperatura ponekad raste i do 50 ° C u leto, piše To Vima. Nemiri su se dogodili dve nedelje posle smrti jednog avganistanskog izbeglice koji je preminuo usled respiratorne insuficijencije.
EL PERIÓDICO DE CATALUNYA BARCELONA