U Srbiji je primetan porast ponuda organizovanih letnjih kampova za mlade u zemlji i inostranstvu, sa različitim programima, ali i cenama. Međutim, naglo povećanje konkurencije ne garantuje i kvalitet ponuda, pa je potrebno pažljivo proveriti kredibilitet organizatora jer ne poseduju svi isto iskustvo i stručnost u radu.
Posebni letnji kampovi za omladinu bili su popularni kod nas još u vreme socijalizma, da bi se, u doba najveće krize tokom devedesetih, kao jedine destinacije za ovakvu vrstu turizma koje su „preživele“ ogromnu inflaciju i nemaštinu građana, izdvojile planine Tara, Kopaonik i Zlatibor. U međuvremenu, obnovljeno je interesovanje za ovako organizovane letnje aktivnosti zbog sve različitijih edukativnih sadržaja, ali i činjenice da neke od tih ponuda predstavljaju finansijski najdostupnije rešenje za kućni budžet u uslovima krize. U bogatoj ponudi mogu se pronaći kampovi za talentovanu decu, mlade matematičare, avanturiste i ljubitelje prirode, sve traženiji sportski kampovi, volonterski, kao i oni najpopularniji – za učenje stranih jezika u zemlji ili inostranstvu.
„Jezički kampovi u inostranstvu su internacionalni i pohađaju ih polaznici iz različitih delova sveta. Deca se prvi dan testiraju i na osnovu pokazanog znanja raspoređuju u odgovarajuće grupe. Polaznici nakon nastave imaju bogat program vannastavnih aktivnosti i druženja, čiji je cilj da komuniciraju sa vršnjacima na jeziku koji uče i da ga usvajaju kroz zabavu. Upravo zbog dodatnih sportskih i drugih aktraktivnih aktivnosti, ovakve kampove pohađaju i lokalni učenici“, objašnjava Tamara Lukić, direktor marketinga Egide International, centra za edukativni i studentski turizam specijalizovanog za programe školovanja u inostranstvu.
Kome poveriti dete?
Ona napominje da polaznici jezičkih kampova mogu da budu smešteni u odgovarajućim školskim prostorima, ili u lokalnoj porodici. Porodični smeštaj obezbeđuje polaznicima dodatnu mogućnost usavršavanja jezika, kao i da bolje upoznaju lokalnu kulturu. Odlazak na jezičke kampove može da bude individualni ili grupni u pratnji vođe puta. Programi se organizuju uglavnom tokom letnjih meseci, ali je primetno sve veće interesovanje za ovakvu vrstu edukacije i tokom zime, ističe Lukić.
Po njenom mišljenju, značajno povećanje ponude edukativnih kampova ukazuje na povećano interesovanje za ovim programima, što, istovremeno, ne garantuje da je svaka od tih ponuda odgovarajuća i zaista kvalitetna. “Prilikom donošenja odluke da svoje dete pošalju na program u inostranstvo, roditelji moraju da provere organizaciju sa kojom će dete putovati, ne samo njenu licencu već i način na koji pristupa svom poslu. Učenje jezika na ovakav način zahteva poseban pristup, pogotovo ako se ima na umu da su polaznici osnovci i srednjoškolci. Kada uvodimo novi program u našu ponudu, prvo o čemu vodimo računa su akreditacije partnera sa kojim organizujemo kamp i njegovo članstvo u stručnim i nacionalnim udruženjima. Preporuku za program koji bi najviše odgovarao konkretnom polazniku vršimo nakon razgovora sa roditeljima i decom. S obzirom da se Egida već tri decenije bavi isključivo edukativnim turizmom, interesovanje za naše programe je konstantno, a svake godine za nove generacije nudimo dodatne programe u skladu sa njihovim interesovanjima“, objašnjava Lukić.
U ponudama domaćih agencija jezički kampovi u inostranstvu spadaju među najskuplje varijante ovakve vrste odmora. Za neke je potrebno odvojiti i do hiljadu evra nedeljno (pojedini kampovi nude izbor broja nedelja boravka), a cena varira od obima programa, predavača, smeštaja, ali i prestiža institucije u kojoj se program odvija.
Pomama za “Preživljavanjem”
S druge strane, među cenovno najpovoljnije spadaju neki od kampova koje organizuje Pokret gorana Novog Sada. Primera radi, eko-kamp za đake petih razreda osnovnih škola na Fruškoj Gori organizuje se uz podršku novosadske Gradske uprave za obrazovanje i Gradske uprave za zaštitu životne sredine, koja pokriva polovinu troškova boravka za posebno darovitu decu koju su predložile škole. Kotizacija za prijavu iznosi hiljadu dinara, dok puna cena za individualne prijave iznosi 14.000 dinara. Sumirajući trinaestogodišnje iskustvo u organizaciji eko-kampa na Fruškoj Gori, Jelena Kapor iz Pokreta gorana Novog Sada ističe da učitelji imaju presudan uticaj na interesovanje dece da se opredele za ovakve aktivnosti, ali ne i jedini. “Iz godine u godinu primećujemo da su nove genaracije sve otuđenije, jer su vezane za računare, a naš koncept je potpuno suprotan i ceo program je okrenut druženju u prirodi. Na manji broj polaznika koji se samostalno prijavljuju utiče i materijalna oskudica, kao posledica ekonomske krize”, kaže Kapor.
Ovo udruženje organizuje i kamp pod nazivom “Preživljavanje” u Sremskim Karlovcima i u Koviljsko-petrovaradinskom ritu za srednjoškolce-aktiviste Pokreta. Za “Preživljavanje” ove godine vlada veliko interesovanje, pa će zbog ograničenog broja mesta organizatori morati da sprovedu selekciju kandidata, a osnovni kriterijum je njihova motivisanost za ućešće, objašnjava Kapor. “Za sve kampove koje organizujemo nije potrebno veliko predznanje polaznika, već njihova dobra volja i želja da se provede kvalitetno vreme u prirodi sa vršnjacima. Takav pristup ogleda se i u činjenici da se mnogi polaznici kasnije upisuju u Pokret gorana, pa i učestvuju kao volonteri u budućim kampovima”.
Veoma popularne sportske letnje kampove za decu najčešće organizuju veći sportski klubovi za svoje članove, ali i za decu sa strane, eventualne “buduće regrute”. I u ovoj oblasti u poslednje vreme sve je veća ponuda turističkih agencija, koje pronalaze razne ponuđače programa u zemlji i inostranstvu. Zanimljivo je da postoji i zvanični fudbalski kamp za male fudbalere koga organizuje Fudbalski savez Srbije u svom centru u Staroj Pazovi. Mogućnost učešća imaju dečaci uzrasta od 8 do 17 godina, a cena sedmodnevnog boravka iznosi 360 evra.
Šatori za društvo na planini
“Kamping odmorišta, sa obezbeđenim mestima za šatore i kamping prikolicama, tek delimično učestvuju u organizaciji sezonskih kampova sa posebno razvijenim programima. Specijalistički letnji kampovi najčešće se održavaju u hotelima i planinskim odmaralištima, te ne utiču u velikoj meri na posećenost kamping odmorišta”, kaže za B&F Vladimir Đumić iz Kamping asocijacije Srbije. Prema njegovim rečima, tradicionalni kamping je najprisutniji u letnjim radionicama i kursevima koje organizuju planinarska društva u svojim pohodima.
Tekst objavljen u Biznis&Finansije 98/99