Već sam nagoveštaj prestanka pada i početka blagog rasta cena potpuno je okrenuo uloge tržišnih učesnika koje su isti imali prethodnih nedelja kada je cena bila u konstantnom padu. Ovoga puta, tražnja je bila aktivnija, a ponuda je bila ta koja je taktizirala u očekivanju daljeg rasta cena. Ipak, kada je tražnja aktivnija, prometi su po pravilu veći. To je bio slučaj i u nedelji za nama kada je preko berze u Novom Sadu realizovan promet od 2.388 tona robe ili za 95,74 % više nego prethodne nedelje. Finansijska vrednost trgovane robe je iznosila 43.099.410 dinara, što je za 82,54% više od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje.
Pšenica se posle mesec dana baravka na cenovnim pozicijama ispod 16,00 din/kg bez PDV, vratila na vrednosti sa kraja jula meseca. Cene su dodouše u toku same nedelje varirale u relativno velikom rasponu od 15,30 din/kg bez PDV, sa početka nedelje pa do 16,00 din/kg, što je ujedno “cena na zatvaranju” berze. Prosečna cena od 17,08 din/kg (15,81 bez PDV) je za 3,58% veća od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji.
Kukuruzom se najviše trgovalo protekle nedelje na “Produktnoj berzi”. Korigovani izveštaji o manjem od očekivanog ukupnog prinosa ove kulture kako u svetu, tako I kod nas, podstakle su tražnju na aktivnije učešće u trgovanju, što je za posledicu imalo I rast cene ove robe. Cena kukuruza u jednom momentu sredinom nedelje dostigla je nivo od 13,00 din/kg. Pretežna cena po kojoj se trgovalo na novosadskoj berzi protekle nedelje je iznosila 12,80 din/kg bez PDV, što je ujedno i prosečna nedeljna cena trgovanja. Sa obračunatim PDV-om cena iznosi 13,83 din/kg. U odnosu na prethodnu nedelju to je rast od 1,05%.
U duhu opšteg rasta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda ponašalo se I tržište soja kompleksa. Soja prošlogodišnjeg roda je od svih roba kojim se trgovalo na berzi imala najveći cenovni rast. Prosečna cena od 64,21 din/kg (59,45 bez PDV) za 4,31% je veća od cene trhovanja u prethodnoj nedelji. Sojinom sačmom sa 44% proteina se trgovalo po ceni od 75,96 din/kg (63,30 bez PDV), što je u odnosu na poslednje trgovanje ovom robom rast od 5,50%.
Najaktuelnije tržište proteklih dana svakako je bilo tržište suncokreta. Cena ove uljarice u žetvi ove godine je približno duplo niža nego u žetvi prošle godine. U protekloj nedelji ova roba je imala tek neznatni rast u odnosu na cenu u prethodnoj nedelji od 1,19%. Ova roba se preko berze prometovala po jedinstvenoj ceni od 27,32 din/kg ( 25,30 bez PDV). Tržište je ovoga puta bilo krajnje neblagonaklono prema proizvođačima, koji će svoj bolji status potražiti u pregovorima sa starteškim partnerima, odnosno prerađivačima.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Prošlonedeljni nagoveštaj o cenovnoj stabilizaciji i blagom cenovnom oporavku, na domaćem tržištu žitarica i uljarica se tokom nedelje za nama i ostvario.
Pšenica je u odnosu na prošli petak poskupela za 1,00 din/kg i “otišla” na 16,00 din/kg, bez PDV-a, dok je cena kukuruza vrlo stabilna u rasponu od 12,60-13,00 din/kg, bez PDV-a.
Cena prošlogodišnje soje skočila je sa prošlonedeljnih 57,00 din/kg, na 60,00 din/kg, bez PDV-a, dok je cena ovogodišnjeg roda zrna suncokreta blago porasla za 0,30 din/kg.
Ipak, treba biti pažljiv u procanama cenovnih trendova za naredni period, u kontekstu predstojeće žetve odnosno berbe soje i kukuruza novog roda, što će značajno uticati na povećanje ponude ovih kultura.
Indeksna vrednost PRODEX-a, drugu nedelju za redom beleži porast. Na današnji dan PRODEX “vredi” 195,09 indeksnih poena, što je za 1,97 indeksnih poena više nego prolog petka.
SVET
Jul i avgust su meseci u godini kada vremenski uslovi najviše diktiraju vrednosti poljoprivrednih kultura u svetu. Tako je bilo i ove nedelje. Cena kukuruza je početkom nedelje zabeležila najveći skok u poslednjih četrnaest meseci, a cena fjučersa je poskupela najviše od 2011. godine, na osnovu vrelog i suvog vremena na Srednjem zapadu, što preti da umanji prinose u SAD-u. U Ajovi, Ilionoisu, i Indijani jul i avgust su bili najsušniji još od 1936. godine,. USDA je objavio da je stanje useva pogoršano u čak 11 država, dok je ocena istih na nivou od 59% dobar/odličan. Međutim, vrednost fjučersa na kukuruz je kasnije tokom nedelje pala i taj pad se nastavio do samog kraja nedelje, na osnovu špekulacija da će zalihe, čak i pored smanjenja prinosa usled vrućine, biti obimne. CME Group Inc. je povećala zahtevanu marginu za kukuruz za 17%, na $2.363 za špekulante i 17%, na $1.750 za hedžere i članove. Vrednost fjučersa na kukuruz je od početka godine pala za čak 20%.
Cena septembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih nedelju dana skočila za 2,01%, dok je fjučers na pšenicu poskupeo za 1,71%.
Vrednost soje sa novembarskom isporukom na CBOT-u, početko nedelje skočila za 4,6%, što predstavlja najveći skok najaktivnijeg ugovora od 11. oktobra 2011. godine, na osnovu istog razloga kao i kod kukuruza, odnosno toplog i suvog vremena na Srednjem zapadu, koje bi moglo da umanji prinos. USDA je objavio da je stanje useva soje pogoršano u 14 od 18 država, a da je ocena istih iznosi 58% dobar/odličan, što predstavlja pad u odnosu na poršlu nedelju za 4%. Kao i za kukuruz i za soje će biti povećana margina. Naime, inicijalna margina će za špekulante biti povećana sa $4,05 na $4,73, dok će za hedžere i članove biti uvećana sa $3,00 na $3,50. Rast cene soje je ovog meseca iznosio 14%, što predstavlja najveći skok od jula 2012. godine. Pored vremenskih uslova, još jedanfaktor dodatno utiče na tržište uljarica, a to je Sirijski konflikt. Zabrinutost oko stabilnosti na Bliskom Istoku, pogurala je cenu nafte i zlata na gore, što posledično utiče i na tržište uljarica.
Septembarski fjučers na soju ima veću vrednost u odnosu na prošli petak za 8,17%, a na sojinu sačmu za čak 13,09%.