Začetak moderne kosmologije pre oko 90 godina bilo je otkriće Velikog praska. Kasnije, 1998. godine astronomi su došli do novih saznanja o brzom širenju univerzuma, čiji uzrok niko tačno ne zna ali razlog je imenovan kao tamna materija. Njena količina ne može da se odredi ali smatra se da ona čini dve trežine mase u svemiru. Zašto onda neki stručnjaci tvrde da tamna materija zapravo ne postoji?
Ovo pitanje će pokušati da rasvetle tri eksperimenta – dva u Čileu i jedan koji će uskoro otpočeti na Havajima. Jezgro naučnika koji ne veruju da postoji tamna materija pak smatra da će ovi eskperimenti služiti za dokazivanje alternativnih teorija.
Najnapredniji od ova tri eksperimenta je onaj u Čileu sa pet tona teškom Kamerom za tamnu materiju koja ima 570 megapiksela i koja će 525 noći tokom 5 godina praviti 400 gigabajta velike fotografije noćnog neba. Plan je da se skenira osmina neba i sve što se na njoj nalazi a cilj je da se uoče promene zvezdanih jata tokom vremena kao i odnos između gravitacije i tamne materije. Naime, gravitacija ima tendenciju da usporava širenje svemira što čini zvezdana jata kompaktnijim. Razjedinjenost ili kompaktnost jata pokazuje relativnu snagu gravitacije i tamne materije.
Drugi eksperiment pod imenom SuMIRe trebalo bi da započne naredne godine na jednoj havajskoj planini i služiće za skeniranje desetine neba i imaće veći domet.
Treći eksperiment ACTPol umesto posmatranja svetla u galaksijama imaće drugačiji pristup – posmatranje mikrotalasa iz kosmičkog zračenja. Ovako se može doći do podataka kako je kosmos izgledao 380.000 godina posle Velikog praska.
Ako se rezultati sva tri eksperimenta poklope imaćemo potpuniju sliku o tome šta je i da li postoji tamna materija.
Među onima koji će u njima tražiti dokaz da tamna materija ne postoji nalazi se i Kristof Veterič sa Univerziteta u Hajdelbergu koji takođe ne veruje ni da se svemir širi, već samo da atomi u njemu postaju teži. Naime, ako pretpostavimo da su atomi nekada bili lakši onda su u skladu sa zakonima kvantne mehanike tada i emitovali manje svetla. Pošto manje energično svetlo ima dužu talasnu dužinu, astronomima se čini da imaju dokaze da se svemir širi, tvrdi Veterič.
Izvor: The Economist