Pošto sam virtuelnom asistentu Mobiju saopštio svoju želju da smršam 4 kilograma, ova informacija je momentalno postala dostupna i kompanijama koje me prate. Istog momenta dobijam ponude za dijetalnu verziju paprikaša i laganih rižota, ne zna se koja ponuda je bolja od koje, ali ne znam u šta da verujem. Dodatno, dobijam nove ponude od teretana i šest specijalnih ponuda od nutricionista koji žele da mi pomognu pri skidanju kilograma. Pustiću Mobija da izabere.
Ovo nije isečak iz nekog naučnog fantastičnog filma već moguća ilustracija načina na koji će potrošači komunicirati 2020. godine, obrađen u istoimenoj publikaciji revizorsko konsultantske kompanije EY (kako glasi novi zvanični naziv revizorske kuće Ernst&Young) čiji su vodeći stručnjaci na bazi industrijskih trendova razvili četiri scenarija razvoja tržišta komunikacija u budućnosti.
Ovi scenariji su napravljeni identifikovanjem važnih trendova i ključniih rizika. Ključni rizici su trendovi sa veoma velikim uticajem na ključno pitanje i koje je jako teško predvideti. Među rizicima postoje dva ključna – stepen integracije interneta u naše živote (postoji dve verzije: 1) potpuna integracija i 2) delimična integracija gde postoji granica samostalnog virtuelnog sveta) i kao drugi rizik bezbednost i privatnost, gde su definisane dve krajnosti: jedna je kontrolisan i bezbedan internet, a druga potpuno nekontrolisani haos sa brojnim incidentima na poljima bezbednosti i privatnosti. Četiri različita scenarija nastala na ovim rizicima biće detaljno opisana na narednim stranama.
B&F će scenarije objaviti u četiri nastavka. Ovo je drugi, a prvi je na ovom linku. Treći i četvrti su ovde.
Scenario 2 : Luda vožnja
Dakle, pošto je odlučio da smrša i dobio pregršt ponuda za teretane i dijetalnu hranu naš junak iz 2020. godine je prepustio Mobiju da izabere umesto njega.
Moj pametni frižider, pametna kanta za otpatke i organizator kombinuju i analiziraju najrazličitije podatke. Mobi bira određenog prodavca na veliko i naručuje proizvode direktno u online prodavnici, što ne uključuje prodavca. Sve namirnice će biti isporučene na moju kućnu adresu u utorak popodne oko 15:15, kada ću raditi od kuće čitavo popodne. Ukoliko se nešto promeni u mom rasporedu za to popodne, Mobi će momentalno promeniti zakazano vreme isporuke.
„Integracija virtualnog i fizičkog sveta danas postoji, ali još uvek nije savršena. Neki brendovi su kompatibilni, dok drugi nisu. Svet je haotičan i nekontrolisan usled nedostatka saradnje u okviru industrije i odsustva adekvatne zakonske regulative privatnosti.“
Ø Privatnost i sigurnost nisu kontrolisane.
Ø Virtualni i fizički svetovi nisu idealno integrisani, jer neki brendovi nisu kompatibilni sa ostalim.
Prezasićenost informacijama rapidno raste. Mešavina informacija i učestalost izlaganja istih dovodi do ravnodušnosti korisnika. Ljudi vole da se koncentrišu na svoje zauzete i kompleksne živote, pa je njihov fokus limitiran. Takođe, vole da se usresrede na pozitivna dostignuća i oglušavaju se na loše vesti i kritike.
U oblasti sajber kriminala, uznemiravajući incidenti se dešavaju svakodnevno. Sajber kriminal je unosan biznis. Ova industrija troši veliku količinu novca za istraživanja i inovacije kako bi uvek bila ispred korporativnih i Vladinih sigurnosnih inicijativa. Istovremeno, Vlade i kompanije imaju sve više pristupa trenutnim informacijama i skladište podatke koji prikazuju interesovanja i aktivnosti grupa ljudi i pojedinaca. Kompanije koriste te lične podatke bez ograničenja ili kajanja za sve vrste komercijalnih povlastica. Ovaj podatak je zaključan, analiziran, prodat i korišćen za komercijalne potrebe, bez znanja ili dozvole korisnika.
Ljudi ne znaju ko ih posmatra, kada i gde je informacija prikupljena, ili za koju svrhu, i iskreno, ljude ne zanima.
Brzina kojom stižu inovacije veoma je velika. Nove tehnologije prepliću jedna drugu, stvarajući kreativan i iznenađujući nov proizvod, ali ne sarađuju svi proizvodi i brendovi besprekorno. Kratko vreme od proizvodnje do plasmana na tržište, je od ključnog značaja. Konkurencija se bazira na brzoj inovaciji, često po cenu nižeg kvaliteta proizvoda. Biti prvi koji će lansirati nov proizvod je važnije od skupih testiranja proizvoda. Na ovom vrlo konkurentnom tržištu, ne postoji vreme za usklađivanje standarda. Neke kompanije iz različitih industrija rade zajedno i koriste iste tehnološke standarde. Proizvodi proizvedeni kao „grupa“ integrišu se veoma dobro, dok su proizvodi iz različitih grupa često nekompatibilni i u nisu u mogućnosti da zajedno funkcionišu. Ako neko izabere jedan brend pametnog frižidera, on ili ona mogu saznati da postoji ograničen izbor pametnih kanti za otpatke koje su u mogućnosti da lako sarađuju sa frižiderom prilikom sastavljanja liste za kupovinu namirnica.
Internet veze su svuda i u svakom domu. Uređaji kao što su frižideri, električne roletne, protivpožarni sistemi i mikrotalasne rerne su povezani sa internetom kako bi pojednostavili živote potrošača. Ovi aparati su napravljeni da „razumeju“ podatke koje sakupljaju i da funkcionišu odvojeno ili u međusobnoj saradnji. Održavanje kuće postaje lakše i efikasnije jer uređaji preuzimaju veći deo posla. Ovo se ne odnosi samo na fizički posao već i na mentalni. Ljudi ne moraju više da brinu o dosadnim kućnim poslovima. Inteligentni sistemi sarađuju u čuvanju energije i davanju signala kada su potrebne nove zalihe i usluge održavanja. Kada ljudi ustanu ujutru, kafa će biti spremna u pravo vreme, ozvučenje će emitovati njihove omiljene jutarnje melodije i kada će biti ispunjena vodom koja je odgovarajuće temperature. Melodije će ih pratiti u svakoj sobi u koju uđu. Čak će i odeća postati povezana i inteligenta. Ljudi nose sportsku odeću koja zagreva ili hladi njihova tela u zavisnosti od vazduha ili temperature. Ova odeća će takođe slati signal ljudima kada treba da se opere i spremi za sledeći planirani trening u teretani. U 2020-oj godini biće oko 100 milijardi uređaja sa internet konekcijom. Ovo će izazvati eksploziju u količini prenetih podataka. Glavni problemi će se desiti u mrežama, što dovodi do kašnjenja, grešaka i servisi neće moći da odgovore na ove zahteve. Nedostatak saradnje uzrokuje neefikasnost i upotrebu ispod optimalne mreže. Na primer, oskudna frekvencija se ne koristi za optimalnu prednost. Podaci koji se odnose na lične aktivnosti su sačuvane na serveru koji je može da se hakuje. Sajber kriminal je unosan posao, fokusirajući se na kompanije i potrošače. Pametni metar podataka pokazuje kada su ljudi napolju a kada su kod kuće, alarm koji upozorava na upad se može isključiti klikom miša i ušteđevine mogu biti ukradene sa online bankovnih računa, ali najčešći sajber kriminal jeste krađa identiteta. Ukradeni identiteti su korišćeni za krađu kola, za otvaranje novih bankovnih računa ili za pravljenje lažnih ličnih karata. Krađa identiteta može imati razorne posledice za žrtvu. Osim što imaju direktnu finansijsku posledicu, žrtvi može biti oduzet posao, stan, može joj biti onemogućeno ukrcavanje na let ili može biti uhapšena za kriminal koji nije počinila. Većina ljudi ignoriše i odbacuje ovaj ozbiljan rizik digitalnog doba. Smatraju da ne mogu da ga kontrolišu ili spreče i radije ne razmišljaju o tome.
Činjenica da su ljudi veoma zavisni od nove tehnologije, jeste još jedna stvar zbog koje oni radije ne razmišljaju o riziku koji ona donosi. Međutim, česti kvarovi i neispravnosti mašina frustriraju ljude i podsećaju ih na njihovu zavisnost. Oni žele da misle da prednosti stečene virtualizacije, njena udobnost i efikasnost, daleko nadmašuju njene nedostatke.
Sve se ubrzava, a stopa usvajanja inovacija je neverovatna zahvaljujući ljudskoj opsesiji tehnologijom i njenom efikasnošću. Rezultat je svakodnevna konekcija, svakodnevni pristup servisu, bombardovanje informacijama i užurbano domaćinstvo. Posledice ovoga su stres i anksioznost.
Ljudi su izloženi različitim istinama (jedan izvor kaže da je sok od narandže veoma zdrav, drugi izvor kaže da sok od narandže treba izbegavati zato što poseduje veliku koncentraciju šećera), poluistinama i lažima. Preopterećenost informacijama i reklamama, čine nas imunim na laži i poluistine koje plasiraju kompanije. Nepouzdane informacije u kombinaciji sa širokim spektrom proizvoda koji su nam ponuđeni, nam dodatno otežavaju izbor. Ljudi imaju sve manje vremena i svoje izbore donose samovoljno zasnovane na reklamama ili najprivlačnijim popustima.
Potrošači ne znaju kako da naprave dobro poređenje usled nedostatka verodostojnih i transparentnih informacija. Korisnici komuniciraju sa svojim uređajima kroz gestikulaciju ili prepoznavanje govora. Neki mogu da daju govorne komande, na primer „Pokaži turu po Parizu“ i ekran će prikazati.
Priroda porodičnog života se takođe promenila. Nekada su ljudi slali slike i video zapise sa svadbe, gostima koji nisu mogli da prisustvuju istoj, a danas ljudi imaju mogućnost da prisustvuju ceremoniji u virtualnoj realnosti. Kada životi postanu užurbaniji i ljudi više fokusirani na svoje udobnosti, moguće je da će se venčanja ili sahrane obavljati u potpunosti u virtualnoj realnosti. Ovo znači da će svi pozvani gosti prisustvovati venčanju iz njihovih kuća ili bilo kog drugog mesta. Nova tehnologija stvara iluziju u kojoj se ljudi osećaju kao da stvarno sede jedni pored drugih u crkvi, dok u stvarnosti oni sede sami na kauču u svojoj kući.
Ljudi takođe mogu „nepozvani“ prisustvovati događaju. Na primer, ako otac pozajmi svojoj kćerki auto, on može da prati njenu putanju, da li vozi bezbedno i da li je stavila sigurnosni pojas. Ovo ekstremno povezivanje utiče na lični život građana i čini njihov život složenim i zauzetim. To ponekad čini da se ljudi osećaju nesrećno, jer ide protiv njihove potrebe da se osame.
Karakteristike ovog scenarija:
Ø Problemi privatnosti i sigurnosti nisu rešeni. U stvari, internet kriminal, krađa identiteta i zloupotreba ličnih podataka se dešavaju svakodnevno.
Ø Potrošači su zabrinuti ali preovlađuje ignorisanje i poricanje. Novi svet je učinio njihove živote lakšim i udobnijim. Sve ovo utiče na nedostatak privatnosti i sigurnosti.
Ø Potrošači su eksploatisani od strane kompanija. Postali su proizvod. Bez ikakvog kajanja, kompanije čuvaju, analiziraju, kombinuju, prodaju i distribuiraju lične podatke potrošača kako bi dobili maksimalan uvid u njihove stanje i ostvarili maksimalan profit.
Ø Potrošači su preplavljeni reklamama što ih čini ravnodušnim prema većini.
Ø Informacije o proizvodima i kritike su obojene i nepouzdane zbog čega je potrošačima teško da se odluče ili uporede različite proizvode.
Ø Kupci mnogo troše. Kupovina je pojednostavljena. Sve što vide oko njih (na primer na bilbordima, ili na drugim ljudima) je lako dostupno.
Ø Laka komunikacija među uređajima nije uvek moguća. Zbog postojanja različitih standarda ne mogu svi brendovi da funkcionišu zajedno. Potrošači mogu da biraju različitu kombinaciju brendova u okviru istih grupa proizvoda.
Ø Cene interaktivnih ekrana su pale značajno. Ovo u kombinaciji sa novim interfesjom koji se bazira na prepoznavanu pokreta i govora dodatno zamagljuje razliku između „ stvarnog“ i „ virtualnog“ sveta.
Ø Kratak period koji je potreban od razvijanja do plasmana na tržište je od ključnog značaja. Ovaj cilj se često postiže na račun nižeg kvaliteta proizvoda.
Izazovi i mogućnosti koje pruža scenario 2:
Ø Proizvodi određenih grupa kompanija ne rade uvek besprekorno sa onima koji su iz drugih grupa. Veoma je bitno da se izaberu pravi partneri i naročito prava grupa. Biti deo pobedničke grupe je od važnog značaja kako bi se postigao uspeh.
Ø U ovom scenariju, učestalost i intenzitet plasiranja informacija i reklama koji bombarduju potrošače dostigle su dramatičan nivo. To je uticalo na to da su potrošači ravnodušni prema reklamama. Veoma je važno biti karakterističan u pristupu prema potrošačima. Prilika u ovoj verziji budućnosti jeste da se izdvojite iz mase i ponudite visok kvalitet proizvoda.
Ø Potrošačima je teško da naprave izbor. Sve izgleda isto i informacije nisu pouzdane. Izazov je postati i biti prepoznatljiv kao pošten i pouzdan vodič za potrošače, vodič koji služi kao portal za nove usluge, aplikacije i tehnologije i koji nudi dodatnu uslugu provere kvaliteta i bezbednosti povezivanja servisnih provajdera.
Ø Potrošači su spremni da plate za Polisu osiguranja internet bezbednosti koja pokriva finansijski gubitak kao rezultat zloupotrebe sigurnosti i digitalne krađe. Novi „ Internet provajderi osiguranja“ će se pojaviti i ponuditi „ internet zlatne kartice“. U isto vreme, ovi osiguravajući provajderi će propisati koje sajtove i usluge potrošači mogu da koriste, koji se mogu bezbedno koristiti i koji nisu pokriveni osiguravajućom polisom. To će imati ogroman uticaj na ponašanje i sigurnosne mere kompanije. Kompanije koje žele da budu uključene na „ dozvoljenu listu usluga“ osiguravajućih provajdera moraće da počnu da se ponašaju bolje i da poboljšaju svoje sigurnosne sisteme. Osiguravajuća društva i posrednici će postati veoma moćni kao servisi i provajderi sadržaja i trudiće se da postanu najpoželjniji provajderi.