Investitori su zabrinuti da bi trenutno mirovanje na evropskom tržištu obveznica moglo da dovede do kasnijih komplikacija.
Iako je u Italiji ove godine nastavljena neizvesna ekonomska (i politička) situacija, umesto porasta cena pozajmljivanja ove zemlje, došlo je do rekordno niske razlike između prinosa na desetogodišnje državne obveznice u odnosu na obveznice Nemačke. Slična problematika se ponavlja i u drugim članicama EU (Španija, Irska) koje su pogođene krizom, piše Ralf Etkins, kolumnista Financial Times-a. Da li je ovo tek zatišje pred oluju ili zaista održivo stanje na tržištu, saznaćemo uskoro, a ishod tog razvoja događaja mogao bi da odluči i o sudbini evrozone, piše Etkins. Previše pouzdanja u domaće (evropske) investitore moglo bi da dođe glave EU. Lideri evrozone se nalaze pred krajem postizanja dogovora o budućim reformama finansijkog sistema na kontinentu. Međutim, bez odgovarajućeg tržišnog pritiska i ćitav proces reformi biće značajno usporen, smatraju finansijki analitičari.
Lansiranje zajedničke valute krajem devdesetih dovelo je do dramatičnog skoka na evropskom tržištu hartija od vrednosti: investitori su počeli da posmatraju čitavu evropsku zajednicu ako jedan prostor, zbog čega je i zanemaren rizik od bankrota njenih pojedinačnih članica, ili čak rizik od izlaska iz evrozone. Onda je 2009. godine, ponajviše zbog Grčke, ovakvo razmišljanje naglo prekinuto. Ali nova opasnost preti od „lažnog uljuljkivanja“ da je sve u najboljem redu zahvaljujući merama koje je promovisao Mario Dragi. Periferne zemlje EU „žrtvovane“ su zbog sigurnosti evrozone u celini pa investitori sada veruju da je stabilnost ponovo nadomak ruke.
Te, periferne države (PIGS), mnogo su zavisile od uliva stranog kapitala i prevelikog uvoza strane robe, što je trebalo preokrenuti reformama rigorozne štednje o kojima se dugo vodila debata. Prvi „pobednik“ ovakvog programa biće Irska, koja bi trebalo i zvanično u decembru da izađe iz mera „zatezanja kaiša“. Pravi razlog za mir na evropskom tržištu dolazi upravo zbog povlačenja stranih investitora, što neće trajhati doveka. Ov a“re-domestikacija“ evrozone može se zato pokazati krhkom, piše Etkins. Povećana zavisnost između vlada i centralnih banaka u (još uvek) ugroženim državama EU može da eskalira negativno ukoliko bi se desila neka nova „mini-kriza“ (kao što je uticaj bankrota američke administracije u skorijoj budućnosti, npr.). Namera ECB je da sada „razbije ove veze“. „Glavni problem je smanjivanje ove zavisničke fragmentacije evrozone. Bankarski sistem je postao „balkanizovan“ zbog nacionalnih interesa, slobodnih trgovinskih sporazuma i pritsaka investitora“, navodi Huv van Stenis, analitičar u banci Morgan Stenli.