Globalna ekonomska kriza ima ogroman uticaj na osećanje lične sreće i zadire duboko iza potrebe za ostvarivanjem sigurnog prihoda, u preispitivanje zadovoljstva sopstvenim životom, ali i poverenja u državni aparat, kaže se u najnovijem izveštaju OECD.
Subjektivan osećaj kvaliteta života opao je među ispitanicima u onim zemljama koje su najviše pogođene finansijskom krizom. Između 2007. i 2012. zabeleženo prosečno životno zadovoljstvo palo je za 20% u Grčkoj, 12% u Španiji i 10% u Italiji. Umereni porast zabeležen je u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Meksiku i Švedskoj. Najnoviji izveštaj OECD pokazuje da su članice evrozone koje su pretrpele najveću ekonomsku štetu one zemlje čiji građani ubrzano gube poverenje u svoje vlade, u proseku za 10%. U svih 35 članica OECD, manje od polovine građana veruje u svoj državni aparat – što je najmanji nivo od 2006. godine. „Rezultati ovog istraživanja pozivaju na buđenje. Osnovni zadatak ekonomske politike je da doprinese poboljšanju života ljudi“, istakao je generalni sekretar OECD, Anhel Guria.
Zaposlenje ima presudan uticaj na dobrobit i lično zadovoljstvo pojedinaca. Polovina ipsitanih u evropskim zemljama istaklo je da loša poslovna organizacija i poslovni odnosi utiču negativno na njihovo zdravlje, a samo 15% njih je izjavilo da je zadovoljno svojim poslom. Takođe, studija OECD je pokazala da jaz između polova u visini prihoda i dalje postoji iako je smanjen u odnosu na prethodne godine.