Privatne firme će moći da računaju na Garantni fond sa 12 milijardi dinara za garancije privatnim firmama za kredite poslovnih banaka, izjavio je savetnik Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović na okruglom stolu u organizaciji medijske kuće BizLife „Kamatna politika banaka u uslovima krize“. On tvrdi da država ubuduće neće pomagati privatne kompanije direktno subvencijama, već će to raditi davanjem garancija za kredite kod poslovnih banaka.
„Garancije će pokrivati 25 do 75 odsto rizika, što će bankama omogućiti da odobravaju niže kamate“, rekao je Stevanović, ističući da će tako država deliti rizik sa bankama.
Bankarski stručnjaci su na ovom okruglom stolu zajednički ocenili da se niže kamate na dinarske ili devizne kredite ne mogu se očekivati u bankama dok Vlada i Narodna banka Srbije ne obezbede ambijent u kome će privreda imati bar nekakav rast.
Objašnjavajući zašto su kamate u Srbiji veće nego u EU ili bilo gde u regionu, Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, naveo je dva uzroka: visok nivo evroizacije (ogroman broj kreditnih transakcija odvija se u evrima), a drugi razlog je visok nivo neizvesnosti i makroekonomske nestabilnosti u Srbiji. Istovremeno, mere koje povlači NBS nisu dovoljno efikasne kada je reč o smanjenju kamata jer im je važno da spreče visoke oscilacije vrednosti kursa dinara prema evru, a inflaciju zadrže u okvirima koji su 4+ ili – 1,5 odsto na godišnjem nivou.
Svi učesnici „okruglog stola“ naveli su da loši plasmani banaka, odnosno nenaplativi krediti, koji u pojedinim bankama iznose i 80 odsto plasiranih sredstava, predstavljaju veliki problem.
Za profesora dr Đorđa Đukića ključni problem koji banke imaju je loša klijentela, odnosno, mali izbor dobrih preduzeća kojima mogu da odobre kredite.
Banakari koji su učestvovali na skupu su se složili da je ključni problem banaka to što nemaju kvalitetne klijente u privredi, pa da zato ne mogu da odobravaju kredite.
Član Izvršnog odbora ProCredit banke u Srbiji Dejan Janjatović naveo je da je pad kreditne aktivnosti u prvih osam meseci ove godine bio 1,3 odsto. „To je problem, jer bez rasta kreditne aktivnosti nema ni privrednog rašta“, rekao je on.