Još od Kubanske revolucije pre više od 50 godina sportistima sa ovog ostrva bilo je dozvoljeno da se takmiče na međunarodnoj sceni samo pod zastavom svoje zemlje, ali ne i u dresovima stranih klubova.
Danas kubanske vlasti pokušavaju da unesu reformu u sport u pokušaju da revitalizuju donekle posustale sportske nacionalne timove koji su u pojedinim disciplinama decenijama postizali sjajne rezultate na olimpijadama i svetskim prvesntvima, ali i da dodatno popune državni budžet. Naime, deo prihoda od ugovora sa sportskim klubovima širom sveta: 20% sportskih premija ulaziće u državnu kasu. Sportisti i treneri koji budu radili u inostranstvu će takođe morati da budu uvek na raspolaganju za eventualen nastupe za nacionalne selekcije.
Tokom pedesetogodišnjeg perioda mnogi poznati kubanski sportisti odbijali su neke velike novčane ponude za nastup u inostranstvu, a jedan od poznatijih primera je slučak trostrukog olimpijksog šampiona u boksu Teofila Stivensona, kome je nuđeno da se bori protiv Muhameda Alija. Njegova izjava: „Šta je milion dolara naspram veliek ljubavi osam miliona Kubanaca“ ostala je zabeležena u istoriji (dolar je u to vreme vredeo više nego danas). S druge strane, mnogi sportisti sa Kube su birali beg iz svoje zemlje i traženje političkog azila, a takav je i skorašnji slučaj sa zvezdom bejzbol tima Los Anđeles Dodžers, Jusielom Puigom, koji je prošle godine pobegao sa Kube da bi potpisao ugovor za svoj tim vredan 42 miliona dolara.