Letonci od prvog januara prelaze na evro. Od pre dva dana (10.dec) mogu ga koristiti kao svoju novu valutu, ali, uprkos opštoj uzbuđenosti, atmosfera je obojena i zabrinutošću.
Stražari u crnom opkolili su banku u Brīvībasu, glavnoj ulici Rige. Tu je i kip nacionalnog heroja, Lāčplēsisa zvanog „Ubica Medveda“, letonski kip slobode u čijem je podnožju na bareljefu ugraviran ratni poklič „Za otadžbinu i slobodu!“ („Tevzemei a Brivibai“). Junak svojim kamenim očima stoički mirno promatra kako njegovi Letonci promiču pod njim.
Međutim, samo je jedan od pet Letonaca uveren da epoha koja otpočinje 1. januara, nakon što su još 2012. usvojili evro, zapravo biti dobra stvar za njihovu „otadžbinu i slobodu“. Većina, naprotiv, već poodavno strahuje. Njima nasuprot, „muškarci u crnom“ stoički mirno unose komplete evro-apoena u banku.
Već je izjutra 10. decembra otvoreno 10,302 punkta na kojima građani Letonije mogu da zamene svoj dosadašnji Lat (ili Lati). Ovi kompleti, ukupno 800 hiljada, prodaju se za 10 lata [14.23 evra]. Svaki građanin ima pravo da kupi do pet kompleta. Kupci često među dlanovima obrću svoje dosadašnje novčiće, dok uzimaju svoje nove kovanice estonskog evra, zagledani u ugravirani lik lepe žene u tradicionalnoj nošnji. Da li se radovati ovoj promeni ili ne? To još uvek niko ne zna.
Ne postoji ništa što bi se još moglo učiniti s ovim slikama Letonije osim da ih bacimo u smeće“, kaže uplakana Marta, prodavačica suvenira. Pre mesec dana, početkom novembra, ljudi ophrvani melanholijom stajali su u beskonačnim redovima ne bi li se domogli barem nekog od poslednjih 500.000 novčića od 1 latija. Na jednoj strani ovih kovanica utisnut je „1 lat“, a na drugoj je ugravirano, ‘1.42 zvanični kurs evra’.
Skok cena?
Zinaida i Aida, prodavačice iz butika Salacgriva, zadovoljne su izgledom evro-apoena koje im estonski novinari pokazuju. Iako su cene svih proizvoda u njihovoj prodavnici takođe prikazane i u evrima, obe su još uvek zbunjene. Kako će se u praksi, zapravo, od 1. januara preračunavati novac na oba koloseka, istovremeno, u lat i u evro? da li će moći da uspešno sortiraju sav taj šareniš od apoena koji će im se slivati u jednu kasu?
Ono što plaši Zinaidu i Aidu jesu rast cena i sve veća skupoća. Po njima, uprkos obećanju trgovaca, koji su u izlozima hiljada radnji širom zemlje već istakli obaveštenje da će „pošteno preći sa Lata na Evro“, poskupljenja su neminovna.
Klasičan primer je cena kafe, koja se još uvek danas prodaje u kioscima po ceni od jednog lata. Nema potrebe biti nešto posebno pametan pa pogoditi da će ova šolja kafe uskoro biti zaokružena na 1,50 evra, „kako bi se izašlo u susret udobnosti kupaca koji je plaćaju“. U istraživanju 7.599 konverzija cena, letonska kancelarija za zaštitu potrošača već je otkrila 3.000 nepravilnosti.
Polovina Estonaca za novu valutu, procenat simpatizera raste
S obzirom na opštu konfuziju i nesporazume, šefica kancelarije Ministarstva finansija zadužena za prelazak na evro Arina Andreičika izgleda neuznemirena niskim procentom Letonaca koji podržavaju evro. Ministarstvo, kako se ispostavlja, ima još jednu anketu, koja pokazuje da polovina stanovništva podržava jedinstvenu valutu i da je ovaj procenat je u stalnom porastu .
Zajednički entuzijazam
Prema Andreičikovoj, prelazak na evro je zaista velika stvar koja će, takođe, pomoći estonskoj ekonomiji. Kako bi dokazali ljubav koju i Estonija i Letonija gaje prema evru, predsednici obe ove zemlje sastaće se u 2. januara 2014. u malom gradu Rujiena (3.000 stanovnika). Obojica će, tom prilikom, podići evre na bankomatu.
Niina i Ella se svakog drugog dana susreću na kiosku koji prodaje „čebureki“ (rusko – tatarska poslastica s mlevenim mesom, veoma popularna među Estoncima). Jedna prodaje, druga kupuje. Ono što ih spaja je njihov entuzijazam za evro. “ Samo neka nam dođe!“, kažu jednoglasno. „Ali, kada dođe, neka nam s njim dođu i plate i cene kao u normalnim zemljama, poput Nemačke, na primer.“
Rein Sikk, Eesti Paevaleht, Talin
(M.L.)