Autori časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) koji izdaje Ekonomski institut u Beogradu danas u izneli prilično sumorne prognoze o ekonomskim kretanjima u Srbiji u 2014. godini. Njihova je procena da se do juna ne mogu očekivati značajnije investicije niti privredna aktivnosti i da će ova, kao i naredna godina, biti godine stezanja kaiša. Novi aranamžman sa Medjunarodnim monetarnim fondom, kako su istakli, mogao bi da se sklopi tek na jesen, što bi bio osnov za reprogram ili refinansiranje državnog duga, kao i povećanje rejtinga zemlje i priliv investicionog kapitala.
Na predstavljanju MAT-a Stojan Stamenković je rekao da je izvestan rebalans ovogodišnjeg republičkog budžeta jer su prihodi precenjeni, a MMF će, kao uslov za sklapanje novog aranžmana, tražiti dodatne uštede od 400 miliona evra. On smatra da će MMF, pored kratkoročnih mera ušteda, tražiti i višegodišnju fiskalnu konsolidaciju, koja će uključivati penzionu reformu, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i rešavanje problema u javnim preduzećima. Uslov MMF-a, po oceni autora MAT-a, biće i izmene zakona o radu, stečaju i privatizaciji, a ako se to ne uradi neizbežnan je manji priliv investicija, minimalan ili nikakav privredni rast, kao i izostanak zapošljavanja.Srbiji su za održavanje privrednog rasta potrebne investicije od 1,7 milijardi eva, a prošle godine su iznosile oko 643 miliona evra.
Stamenković je procenio da će, bez obzira što predizborna kampanja treba da bude brza i kratka, što je formiranje nove vlade najavljeno za maj i usvajanje važnih reformskih zakona do kraja juna, prevremeni parlamentarni izbori odložiti reforme i sve gurnuti u stranu za pola godine.
Stečaj privatne Univerzal banke posle stečaja tri državne banke, po oceni saradnika Ekonomskog instituta, pokazao da je korporativno upravljanje u bankama slabo, da skupštine akcionara, upravni i nadozorni odbori ne funkcionišu dobro, kao i da su interne i eksterne revizije pod snažnim uticajem menadžmentna i ne rade u interesu akcionara. Glavnu korist od stečaja te banke imaće njeni dužnici, koji su svoje dugove zaštitili sumnjivim hipotekama, a najveću štetu država isplatom osiguranih depozita. Još jedan stečaj banke za državu bi, smatraju ekonomisti, bio veliki udarac jer je prazna kasa Agencije za osiguranje depozita.