166
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 731,1 miliona, što čini povećanje od 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 993,4 miliona, što je manje za 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.Deficit iznosi 357,7 miliona dolara, što čini smanjenje od 30,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 262,3 miliona, što čini smanjenje od 32,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (167,9 miliona dolara), Nemačka (152,0 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (75,2 miliona dolara), Ruska federacija (61,6 miliona dolara) i Crna Gora (39,5 miliona dolara).
Hrvatska je od jula 2013. godine nova članica Evropske unije, a istovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene sa ovim grupacijama, prikazanim u ovom saopštenju.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Italijom,Bugarskom, SAD-om, Slovačkom i Češkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa) i Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Turskom.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije u januaru 2014. godine je bila 2353,3 miliona dolara – što je porast od 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine ako merimo dolarski iznos i 1724,5 miliona evra – što je porast od 1,0% u odnosu na isti period prethodne godine, saopštava Republički zavod za statistiku.
Izvezeno je robe u vrednosti od 997,8 miliona dolara, što čini porast od 13,8% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 1355,5 miliona dolara, što je manje za 2,5% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 731,1 miliona, što čini povećanje od 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 993,4 miliona, što je manje za 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.Deficit iznosi 357,7 miliona dolara, što čini smanjenje od 30,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 262,3 miliona, što čini smanjenje od 32,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 73,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 63,0%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,3%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (31,0%); Beogradski region (21,2%), Region Јužne i Istočne Srbije (14,4%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,3%); slede Region Vojvodine (32,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,7%), Region Јužne i Istočne Srbije (6,4%), a oko 0,5% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti), najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 56,4%(562,5 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 36,2% (361,5 miliona dolara) i oprema 7,4% (73,4 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,5 miliona dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 60,6% (821,8 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 16,9% (228,8 miliona dolara) i oprema 9,7% (131,4 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,8% (173,5 miliona dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (167,9 miliona dolara), Nemačka (152,0 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (75,2 miliona dolara), Ruska federacija (61,6 miliona dolara) i Crna Gora (39,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Ruska federacija (200,6 miliona dolara), Nemačka (152,4 miliona dolara), Italija (150,9 miliona dolara), Kina (111,8 miliona dolara) i Mađarska (60,3 miliona dolara) .
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,1 % ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 89,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Što se uvoza tiče – najviše se uvoze gvožđe i čelik, električna energija, kao i voće i povrće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 153,7 miliona dolara, a uvoz je 64,0 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 240,0%.
Hrvatska je od jula 2013. godine nova članica Evropske unije, a istovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene sa ovim grupacijama, prikazanim u ovom saopštenju.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Italijom,Bugarskom, SAD-om, Slovačkom i Češkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa) i Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Turskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (130,6 miliona dolara); električne mašine i aparati (89,2 miliona dolara); obojeni metali (54,0 miliona dolara), povrće i voće (48,4 miliona dolara) i proizvodi od kaučuka, nigde nepomenuti (40,1 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 36,3% ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (144,2 miliona dolara); prirodni gas (116,0 miliona dolara); nafta i naftni derivati (97,2 miliona dolara); električne mašine i aparati (56,7 miliona dolara) i medicinski i farmaceutski proizvodi (48,4 miliona dolara), a njihov uvoz čini 34,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za prvi mesec:
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila , snage do 1500 cm3 (43 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove sa 37 miliona dolara; na trećem mestu je izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3 (34 milion dolara); sledi izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 sa 27 miliona dolara; izvoz delova za rotacione električne mašine iznosio je 25 miliona dolara; na izvoz novih spoljnih guma za automobile otpada 21 milion dolara; rafinisani bakar smo izvezli za 17 miliona dolara, a na izvoz smrznute maline otpada 16 miliona dolara; Ploče, limove, trake debljine preko 0,2mm, od legure aluminijuma smo izvezli za 14 milion dolara, koliko iznosi i izvoz hartije i kartona, premazanih plastikom.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila naš prvi uvozni proizvod (107 miliona dolara). Drugi po značaju je prirodni gas sa vrednošću od 102 miliona dolara.Na trećem mestu uvozne liste je sirova nafta sa 65 miliona dolara. Na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 36 miliona dolara. Uvoz električne energije bio je 20 miliona dolara. Ulja za podmazivanje smo uvezli za 18 miliona dolara. Telefone za mrežu stanica uvezli smo za 16 miliona dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 12 miliona dolara. Uvoz kutija, sanduka i gajbi od plastike bio je 11 milion dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ostale hartije i kartona, nepremazanih sa 10 miliona dolara .