Mere štednje u Grčkoj izazvale su porast samoubistava muškaraca, pokazuje jedno istraživanje koje pokušava da istakne zdravstvene troškove štednje , navodi Gardijan. Rezultati te studije potvrđuju nalaze iz Velike Britanije gde zvanična statistika pokazuje da su stope samoubistava i dalje veće nego pre krize, navode istraživači sa Univerziteta u Portsmutu koji su otkrili povezanost između smanjenja potrošnje i samoubistava u Grčkoj.
Prema istraživanju, svaki pad od 1 % državne potrošnje u Grčkoj doveo je do porasta od 0,43 % u samoubistava među muškarcima. Uzorak je kontrolisan na druge karakteristike koje mogu dovesti do samoubistva. Kad se isključe ti drugi razlozi proizilazi da se 551 čovek ubio “ isključivo zbog fiskalne strogosti “ između 2009 i 2010 , navodi za ovaj list koautor Nikolaos Antonakakis.
„To je skoro jedna osoba dnevno. S obzirom da je u 2010 bilo oko dva samoubistva u Grčkoj po danu, izgleda da je 50 % njih bilo zbog štednje,“ rekao je on .
Antonakakis, grčki profesor ekonomije, rekao je da je odlučio da razmotri potencijalnu vezu između štednje i stope samoubistava nakon medijskih priča i svedočanstava prijatelja ljudi koji su izvršili samoubistva.
Iako je i ranije bilo studija zdravstvenih efekata negativnog ekonomskog rasta, postoji veliki jaz kada je u pitanju prou;avanje veye smanjenja potrošnje i zdravlja, rekao je on.
Antonakakis i koautor istra\ivanja, profesor ekonomije Alan Kolins, rekli su da su iznenađeni u koliko slučajeva se kao uzrok samoubistava pojavila štednja i kako je bila reč o veoma jasnoj vezi.
Takođe se pokazala i jasna podela u smislu rodne raspodeljenosti efekata štednje, budući da nije bilo zabeleženo nijedno samoubistvo žena vezano za štednju, pokazuje ovo istraživanje objavljeno u časopisu Social Science and Medicine .
Muškarci starosti 45-89 suočeni su sa najvećim rizikom od samoubistva kao odgovor na mere štednje jer su najverovatnije pretrpeli najveće rezove u smislu plata i penzija, navodi se u istraživanju.
Antonakakis i Kolins razmatraju dalji rad na proučavanju veze između štednje i stope samoubistava u drugim zemljama koje su najviše pogođene krizom u evrozoni , kao što su Španija, Portugal, Italija i Irska .
„Ovi nalazi imaju jake implikacije za kreatore politike i za zdravstvene agencije,“ rekao je Antonakakis. „Mi često pričamo o fiskalnim efektima štednje na BDP na primer. Ali šta je multiplikator štednje kada je zdravlje u pitanju?“
Moramo da razmotrimo zdravstvene multiplikatora bilo fiskalne konsolidacije i štednje. Činjenica nalazimo rodnu specifičnost i starosnu specifičnost može pomoći zdravstvenim službama da bolje usmere svoju pomoć“, navode autori.
Politički ekonomista Dejvid Stuckler i lekar – epidemiolog Sanja Basu istakli su da ogromna stopa samoubistava, rast HIV infekcija, pa čak i epidemije malarije imaju veze sa štednjom, u svojoj knjizi Ekonomija tela: Zašto štednja ubija, objavljenoj prošle godine. Ali oni su tvrdili da su takvi troškovi nisu bili neizbežni i da su, u nekim zemljama, aktivne mere na tržištu rada pomogle da se ovakve posledice štednje umanje.
U Grčkoj je, međutim , stopa HIV infekcija porasla za više od 200% od 2011, kada su smanjeni ili ukinuti budžetski razdeliza prevenciju, i dada je intravenska upotreba droga porasla uporedo sa rastom stope nezaposlenosti mladih na 50% . Grčka je takođe doživela svoj prvi slučaj malarije u proteklih nekoliko decenija, nakon smanjenja budžeta za prskanje komarca, navode autori .
U Velikoj Britaniji, prema zvaničnim statističkim rezultatima objavljenim u februaru, stopa samoubistava u 2012 se malo promenila u odnosu na 2011, ali je i dalje znatno veća nego pre pet godina.