Prema procenama stručnjaka Evropske investicione banke, regionu Centralne i Istočne Evrope trenutno je neophodno oko 500 milijardi evra za finansiranje projekata u oblasti razvoja infrstrukture. Suma je tolika da usled trenutne ekonomske situacije ne može biti prikupljena unutar regiona, što nameće potrebu da se sredstva potraže sa strane.
„Od završetka infrastrukuturalnih projekata direktno zavisi podizanje konkurentnosti Centralne i Istočne Evrope kao regiona u odnosu na neposredno okruženje i sposobnost da se brže razvija.“ izjavio je Džejms Stjuart, direktor Globalnog odeljenja za infrastrukturu u revizorskoj kući KPMG.
Prema Stjuartovim rečima, veliki broj zemalja je još uvek u procesu fiskalne konsolidacije što značajno utiče na njihovu sposobnost da prikupe kapital ili realizuju kapitalne investicije u infrastrukturu. Alternativni izvori finansiranja infrastruturnih projekata poput podizanja cena putarina ili komunalniuh usluga politički su osetljiva i samim tim teško sprovodljiva, posebno u zemljama koje su već osetile posledice mera štednje. Treba imati u vidu da je urpravo rast cena komunalnih usluga bio direktan uzrok protesta u Bugarskoj i pada vlade 2013. godine.
„Problem se s toga čini nerešivim, izuzev ukoliko se ne pronađe neko izvan regiona, spreman da finansijski podrži infrastrukturne projekte“ kaže Stjuart.
Odakle može doći novac?
Zemlje koje imaju gotov novac, poput Brazila i Kine, već ulažu u razvoj sopstvene infrastrukture. Pritom, obe zemlje su već uložile milijarde u realizaciju infrastrukturnih projekata u drugim delovima sveta poput Latinske Amerike, Afrike i Centralne Azije, pa je njihov interes za Centralnu i Istočnu Evropu za sada samo deklarativan. Tokom nedavne posete Rumuniji, kineski premijer Li Kekijang je obećao svojim domaćinima značajne kineske investicije u infrastrukturu čitavog regiona.
Stručnjaci su međutim sumnjičavi kada je ovo obećanje u pitanju: „Kinezi su do sada bili vrlo kreativni kada je u pitanju bila „naplata“ ovakvih investicija, i uvek su ih nekako naplaćivali. Imaju jasno definisan interes iza svojih investicija i uglavnom su to ili rudna bogatstva ili prosto pristup zemlji koja im je potrebna. Centralna Evropa nažalost nema u toj meri na raspolaganju ni jedan od ovih resursa, pa ostaje da se vidi šta bi mogao da bude kineski interes za investicije u ovom slučaju.“ rekao je Stjuart.
Sve ovo čini da su EU fondovi najrealniji izvor iz kojeg bi region mogao obezbediti potrebna sredstva za dalji nastavak razvoja svoje infrastrukture. „To je za sada jedini dostupan izvor sredstava za zemlje Centrane i Istočne Evrope“ tvrdi Stjuart.
Slično razmišlja i bivši komesar za trgovinu EU, Piter Mendelson. On, naime, smatra da EU mora postati značajan finansijer infrastrukturnih projekata na svojoj teritoriji „ukoliko iskreno želi da proširi u učvrsti svoje jedinstveno tržište i radi na ravnomernom razvoju svih svojih regiona.“
„Vlade širom Evrope, EU i Evropska komisija moraju da postanu mnogo više od pružalaca podrške i sekundarnih izvora finansiranja infrastrukturnih projekata“ rekao je Mendelson „Mišljenja sam da EU i Komisija moraju postati više nalik agenciji za planiranje i organizaciju prikupljanja fondova za realizaciju ovih projekata.“
Postoji mogućnost da se i privatni sektor aktivnije uključi u finansiranje ovih projekata, mada su oni mahom zainteresovani za ulaganja u infrastrukturu razvijenih zemalja jer u zemljama u razvoju uvek postoje monetarni rizici koji mogu ugroziti povraćaj uloženih sredstava.
„Globalni investitori rađe ulaze u projekte u evrima ili funtama, nego u lokalnoj valuti zemalja u razvoju“ kaže Stjuart.
Jedan od problema jeste i nedostatak projekata velike vrednosti koji takođe ograničava investicije, kaže Peter Atard Montalto, ekonomista zaposlenu u Nomuri. Veliki broj infrastrukturnih projekata implementira se u ruralnim delovima i siromašnijim regionima zemalja Centralne i Istočne Evrope, a tamo je je teško napraviti tržišnu računicu koja bi privukla investitore.“
„Postoje delovi Rumunije koji su toliko siromašni da liče na Afriku. Čak i u Poljskoj postojetakve oblasti“ kaže Montalto „Tu se sada postavlja pitanja da li je u ovakvim slučajevima potrebnije razvijati infrastruktutu ili se koncentrisati na stvaranje komercijalnih habova radi stimulisanja razvoja“.
Da li će i sa koliko uspeha zemlje uspeti da obezbede raspoloživa EU sredstva i time osiguraju razvoj svojih infrastrukturnih projekata, pitanje je na koje odgovor može dati procena lokalnih sposobnosti da za njih apliciraju, što takođe varira od zemlje do zemlje, pa čak i od regiona do regiona.
Izvor: KPMG