Home TekstoviB&F Plus Kako srednjoškolci donose odluke o budućim studijama: Internet forum važniji od porodičnog

Kako srednjoškolci donose odluke o budućim studijama: Internet forum važniji od porodičnog

by bifadmin

Pre nego što se odluče za indeks nekog fakulteta srednjoškolci temeljno “pretresaju” sve raspoložive internet izvore, kritički procenjuju informativnost sajtova visokoškolskih ustanova i vrlo često koriste priliku da “prorešetaju” buduće profesore na otvorenim skupovima na kojima se fakulteti mesecima pre upisa predstavljaju budućim studentima. Za neke tinejdžere borba za bolje uslove studija kreće i mnogo pre potrage za indeksom.

Martina Perišić, devetnaestogodišnjakinja iz Rume, već je donela odluku da u junu konkuriše na Matematičkom fakultetu u Beogradu. “I sviđa mi se a i mislim da bih posle njega mogla lakše da dođem do zaposlenja”, kratko sažima mnogobrojne sate pretrage interneta i čitanja svakovrsnih iskustava budućih kolega. Martina se ukapa u profil onih devet od deset srednjoškolaca koji prema anketi Infostuda samostalno donose odluku o tome šta će studirati, i u najmanju ruku poklanjaju istu pažnju savetima roditelja, prijatelja i poznanika, i armiji najčešće anonimnih učesnika brojnih internet foruma, blogova i sajtova na kojima se raspravlja o tome koji je fakultet najbolji i zašto. “Jedino mi smeta što ljudi pišu kao da je isplativo upisati bilo koji fakultet, a to ne odgovara realnoj situaciji. Ponekad ima i negativnih komentara i oni su mi mnogo korisniji”.

biranje fakulteta

Iako nema nikakve dileme oko svog izbora, Martini nije promaklo da se privatni fakulteti veoma atraktivno reklamiraju a od državnih ističe primere Vojne akademije i Vojno-medicinske akademije “koje su po meni najbolje predstavljene s obzirom da su imale reklamu na nacionalnoj televiziji, i veoma gledanu seriju koja se bavila životom i radom kadeta”.

Koliko je serija “Vojna akademija” uticala na popularnost ove škole pokazuje i činjenica da se ove godine za Vojnu gimnaziju prijavilo preko 1.600 zainteresovanih, od kojih su polovina devojčice, što se nikada do sada nije desilo. U ovu gimnaziju će, inače, biti primljeno samo 90 učenika.

I beograđanka Sanja Živkoski (1995) informisala se preko interneta o svom budućem izboru, i tako se odlučila da upiše Višu turističku školu. “Danas je veoma teško odabrati profesiju jer treba misliti i o budućem zaposlenju. Dok sam proveravala fakultete dosta njih sa moje liste želja je otpalo, jer je sa njima teško pronaći posao, ili je školarina preskupa”, kaže Sanja. Njen, i prioritet njenih vršnjaka je da “što lakše i brže završimo više škole i fakultete i što pre dođemo do posla”. U svoju kalkulaciju je uključila i potencijalni odlazak iz zemlje “bar dok ne zaradi dovoljno za otpočinjanje svog posla u Srbiji”.

trazenje fakulteta

Gimnazijalka Marija Kovačević iz Odžaka planira da upiše Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, koji se, prema njenim rečima, najbolje predstavlja na društvenim mrežama poput Fejsbuka. Ovu odluku donela je “definitivno zbog mogućnosti lakog dolaska do posla i dobre zarade”. Da živi u nekom drugom okruženju, u nekoj drugoj državi, njen izbor bi bio u potpunosti drugačiji, misli Marija. “Ovako, ništa drugo mi ne ostaje nego da se vodim novcem”. Ona bi najviše volela da posle fakulteta ostane u Srbiji, ali ističe da je fakultet koji će upisati priznat u svetu i to mu “za mene lično, donosi veliki plus”.

Raspitivanje o fakultetu i procenjivanje najboljeg rešenja podrazumeva gotovo sve, od informisanja o tome šta je najpotrebnije na prijemnom, koji je predmet najteži, ko su najstroži profesori, koliko i kako se plaća fakultet, gde se sve može zaposliti posle fakulteta i koliko je tražen “napolju”.

“Meni su”, kaže Marija, “ipak najviše pomogle priče sa ljudima iz okruženja, koji studiraju različite fakultete.”

I ovde internet uskače kao pomoć i nudi svašta, od onlajn testova sposobnosti, talenata i sklonosti, pa sve do bizarnih saveta za izbor studija po horoskopskom znaku. Ima i ozbiljnih sajtova kao što je Infostud sa svojom informativnom i edukativnom funkcijom.

Pristup “pitajmo Gugl” lako vodi i do sajta Lige socijaldemokrata Vojvodine gde je omladina LSV na primer okačila spisak od 136 smerova na državnim fakultetima koja ne postoje u zvaničnom šifrarniku zanimanja.

vrsnjaci

Neki su međutim o svemu ovome razmišljali još ranije. Pred Stefanom Čedićem (1997), na primer, trenutno nije ovaj izbor, ali se vreme odluke brzo približava. On ide u Arhitektonsku tehničku školu i želi da upiše Arhitektonski fakultet, isključivo iz ljubavi prema ovoj profesiji. Ni buduće zaposlenje, ni mogućnost odlaska u inostranstvo ne utiče u njegovu odluku da upiše baš ovaj fakultet. Za sada se za unapređenje svog i položaja svojih vršnjaka bori kroz rad u Beogradskom parlamentu srednjih škola, a o fakultetu se informiše u razgovorima sa prijateljima koji već studiraju arhitekturu i preko internet foruma, čiju informativnost veoma ceni.

Na onlajn forumima, kažu Marija i Stefan, “odgovaraju ljudi koji su ili studirali ili studiraju i zato najbolje znaju da nas usmere”. Iako se, primećuju, sve to svodi na neki lični doživljaj, a svako ima drugačije poglede na svet, “prosek svih saveta je za mene lično najbolji. Nikad se ne oslanjam na reči samo jedne osobe, već saslušam više njih”, kaže Marija.

Sanja je nedavno bila i na predstavljanju Univerziteta Singidunum, na takozvanim “otvorenim vratima” koje priređuje sve veći broj fakulteta najmanje jednom mesečno nedeljama pre upisa. Dopalo joj se što je u društvu profesora mogla da obiđe fakultet i da s njima porazgovara, ali misli da je tri prezentacije za nju i njene vršnjake bilo previše. “Sve su počele zanimljivo, ali je većini brzo ponestalo koncentracije”.

Kao i Stefan, Marija i Martina su počele de se zanimaju za uslove obrazovanja još od vremena kad su ušle u srednjoškolske klupe. Obe su članice Unije srednjoškolaca Srbije koja je, između ostalog, aktivno angažovana u borbi za bolje uslove obrazovanja mladih. “UNSS je organizacija nas srednjoškolaca i ovaj vid rada i sticanja poznanstava mi umnogome pomaže prilikom formiranja, menjanja određenih stavova pa i budućeg izbora fakulteta. Imamo dobru međusobnu komunikaciju i mogućnost da čujemo mišljenja drugih ljudi, i to iz cele Srbije”, kaže Marija, a Martina je dopunjuje: “U neprekidnom smo kontaktu sa mladima. Nekad su to naši vršnjaci, a nekada stariji od nas pa možemo da razmenimo informacije ili podelimo iskustva, a to je kod izbora fakulteta itekako važno”.

Tekst je objavljen u majksom broju #107 časopisa “Biznis & Finansije”

Pročitajte i ovo...