Broj gojaznih se povećava velikom brzinom, posebno u razvijenim zemljama gde su pojedine grupe stanovništva, poput žena i siromašnih, veoma pogođene posledicama nezdrave ishrane. Do sada se najviše radilo na smanjenju gojaznosti kod dece, šo je veoma bitno ako se uzme u obzir da svako peto dete u razvijenim zemljama ima prekomernu težinu. Odraslima se pak ove kampanje nisu mnogo bavile.
A onda je 2008. godine počela ekonomska kriza. U zemljama poput SAD, Kanade, Koreje ili Italije broj gojaznih je mirovao, međutim u državama poput Australije, Francuske, Meksika ili Švajcarske rastao je za 3% godišnje.
Recesija je naterala je mnoge porodice da smanje potrošnju na hranu, odnosno da prestanu da kupuju zdravu poput voća i povrća i da se usmere na kaloričnu a jeftiniju hranu, saopštava OECD.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj saopštila je još i da će rast broja gojaznih predstavljati novi teret za zdravstvene sisteme ovih država, jer su posledice prekomerne težine često hronične bolesti poput dijabetesa, srčanih problema ali i kancera. Trenutno se na razne načine radi na prevenciji ovoga, pa čak i novčanim podsticajima. OECD-ov analitičar za zdravstvene politike kaže da iako je ekonomska kriza doprinela rastu gojaznosti, države treba bez obzira na nju same da se pozabave ovim problemom.
Izvor: Rojters