Osam srednjih škola u Srbiji otpočeće školsku 2014/15 godinu sa tri nova trogodišnja obrazovna profila koja je privreda označila kao deficitarne: bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar. Domaća i strana preduzeća su iskazala potrebu za zapošljavanjem ovih kadrova i uključila se u njihovo obrazovanje, prihvatajući obavezu da simbolično finansiraju učenike koji se opredele za ove profile kao i da im obezbede mentorsku praktičnu nastavu u samim preduzećima.
Ako ovaj projekat zaživi, biće stvoreni uslovi za uvođenje kooperativnog sistema obrazovanja, koji zapravo podrazumeva kooperaciju (saradnju) privrede, obrazovnog sistema i lokalnih samouprava. U njemu se obrazovanju pristupa dvojako: đaci u školama uče teoriju a u preduzećima stiču praktična znanja i usvajaju radne navike. Ovakav pristup srednjem stručnom obrazovanju inače neguju Nemci, čija se privreda pokazala kao najjača u Evropi i najotpornija na krize.
Foto: GIZ
Njihova iskustva sada su preneta u Srbiju i biće primenjena kroz obrazovanje bravara-zavarivača, električara i industrijskih mehaničara. Naime, učenici koji se obučavaju za bravare-zavarivače i električare tokom prve godine praksu će obavljati u školskoj radionici, potom će, u drugoj godini školovanja, dva dana nedeljno provoditi u lokalnom preduzeću, a u trećoj godini tri dana.
Industrijski mehaničar, novi smer koji će prvo biti uveden u Tehničku školu „Milenko Verkić Neša“ u Pećincima, koncipiran je na osnovu potreba nekoliko kompanija, među kojima je najzvučnije ime Fabrika za proizvodnju sistema brisača Robert Bosch d.o.o. Učenici ovog smera takođe će od druge godine školovanja praktičnu nastavu obavljati u preduzećima i to prvo tri meseca u kontinuitetu, a potom, u završnoj godini dva puta po tri meseca.
Nemačko iskustvo je pokazalo da ovakav dualni sistem obrazovanja sa mentorima koji sprovode praktičnu nastavu u preduzećima doprinosi bržem zapošljavanju mladih i smanjenju ulaganja poslodavaca u kasnije dokvalifikacije i obuke.
To je jedan od razloga što su se već javila preduzeća zainteresovana da i novčano i logistički učestvuju u ovom projektu. Da bi uspostavila saradnju sa školama, ona su kroz pismo o namerama morala da se obavežu da će, shodno svojim mogućnostima i potrebama, preuzeti neke od obaveza koje su predviđene projektom, poput: pokrivanja troškova prevoza za učenike, troškova toplog obroka, stipendija učenika, obezbeđivanja poslova za učenike tokom letnjeg raspusta uz simboličnu materijalnu nadoknadu, doniranja dela opreme za školske radionice… Preduzeća koja su ispunila najviše ovih uslova izabrana su za partnere škola u obrazovanju bravara-zavarivača, električara i industrijskih mehaničara.
Pored škola i preduzeća, partneri u ovom projektu su i lokalne samouprave koje su se obavezale na određeni vid finansijske podrške. U okviru ovog projekta škole će se modernizovati i čvršće povezati sa privredom, preduzeća će dobiti kadrove kakvi su im potrebni a lokalne samouprave će obezbediti rast zapošljavanja i smanjiti odliv radne snage u gradove koji važe za „perspektivnije“. Što se tiče đaka, njima će svakako biti u interesu da se odškoluju za deficitarne struke koje, usled nedostatka ovih kadrova na tržištu, svoj rad mogu veoma dobro da naplate.
Pomenuti obrazovni profili biće uvedeni samo u škole u opštinama u kojima postoji realna potreba za ovim kadrovima.
Priliku da upišu buduće bravare-zavarivače dobile su sledeće škole:
1. Mašinska škola 14. oktobar, Kraljevo
2. Politehnička škola, Kragujevac
3. Tehnička škola, Mladenovac
4. Tehnička škola, Obrenovac
5. Tehnička škola „Ivan Sarić“, Subotica
Priliku da upišu đake u modernizovanom profilu električar dobile su:
1. Tehnička škola „Kolubara“, Lazarevac
2. ETŠ „Mihajlo Pupin“, Novi Sad
Novi profil industrijski mehaničar u školskoj 2014/15. godini dobiće za sada samo Tehnička škola „Milenko Verkić Neša“ iz Pećinaca.
Na ovom projektu rade Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zajedno sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Privrednom komorom Srbije, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Zajednicom mašinskih škola i Zajednicom elektrotehničkih škola.