255
Republika Srbija nalazi se na 182 mestu rang liste Svetske banke u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola. U 2013. godini dužina trajanja postupka izdavanja građevinske dozvole u Republici Srbiji bila je 269 dana, a investitori su morali da sprovedu 20 različitih postupaka da bi mogli da otpočnu sa građenjem.
Republika Srbija, godinama unazad, čestim promenama zakonskog okvira pokušava da ubrza postupak izdavanja građevinkih dozvola, ali niti jedno rešenje do sada nije dalo željene rezultate.
Organizacije koje okupljaju privrednike i investitore u Republici Srbiji već duži period ističu da je glavni problem u postupku izdavanja dozvola veliki broj sporednih postupaka koji se moraju sprovesti da bi se ona dobila. Iako je kod nas potrebno sprovesti dvostruko manje sporednih postupaka nego na primer u Rusiji ili Indiji, na građevinsku dozvolu se čeka podjednako dugo kao i u ove dve zemlje.
Organizacije koje okupljaju privrednike i investitore u Republici Srbiji već duži period ističu da je glavni problem u postupku izdavanja dozvola veliki broj sporednih postupaka koji se moraju sprovesti da bi se ona dobila. Iako je kod nas potrebno sprovesti dvostruko manje sporednih postupaka nego na primer u Rusiji ili Indiji, na građevinsku dozvolu se čeka podjednako dugo kao i u ove dve zemlje.
Sporedni postupci koje investitor mora sprovesti se odnose na pribavljanje uslova i saglasnosti različitih državnih organa i javnih preduzeća tokom izrade glavnog projekta. Različita praksa organa i javnih preduzeća u postupcima izdavanja uslova i saglasnosti za dobijanje građevinske dozvole bitno produžava fazu izrade projekta koja prethodi izdavanju građevinske dozvole. Radi izdavanja neophodnih uslova ili saglasnosti, pojedina javna preduzeća i državni organ zatevaju detaljniji projekat od onog koji je zakonom propisan.
Postojeća zakonska regulativa nije sadržala rešenje za ovu vrstu problema sa kojima se suočavaju investitori. Naime, Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine propisao je novčane i zatvorske kazne za odgovorna lica u organima koji su nadležni za izdavanje građevinske dozvole, ali ovim sankcijama nisu bili obuhvaćeni i učesnici u sporednim postupcima u postupku izdavanja građevinskih dozvola. Investitori su, i pored novih zakonskih rešenja, morali direktno da komuniciraju sa državnim organima i javnim preduzećima kako bi dobili potrebne uslove i saglasnosti ali bez odgovarajućeg sredstva pritiska. Stoga, zakonska rešenja iz 2009. godine nisu dala željene rezultate.
Prema godišnjim izveštajima Svetske banke, ubrzanju postupaka i poboljšanju rejtinga određenih zemalja na rang listi je najviše doprinelo organizovanje “one stop shop” kancelarija kao sistema u kojem investitor, zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi jednom organu, koji potom pribavlja sve potrebne uslove i saglasnosti od drugih organa i javnih preduzeća. Kratkoročno gledano, ovom metodom se postupak izdavanja dozvola ubrzava ѕbog toga što se time kontroliše zakonitost i brzina sporednih postupaka pred drugim organima i javnim preduzećima. Dugoročno, organizovanje kancelarije tog tipa, doprinosi ujednačavanju prakse i povećanju izvesnosti ishoda postupka izdavanja građevinske dozvole.
Prema godišnjim izveštajima Svetske banke, ubrzanju postupaka i poboljšanju rejtinga određenih zemalja na rang listi je najviše doprinelo organizovanje “one stop shop” kancelarija kao sistema u kojem investitor, zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi jednom organu, koji potom pribavlja sve potrebne uslove i saglasnosti od drugih organa i javnih preduzeća. Kratkoročno gledano, ovom metodom se postupak izdavanja dozvola ubrzava ѕbog toga što se time kontroliše zakonitost i brzina sporednih postupaka pred drugim organima i javnim preduzećima. Dugoročno, organizovanje kancelarije tog tipa, doprinosi ujednačavanju prakse i povećanju izvesnosti ishoda postupka izdavanja građevinske dozvole.
Organizovanje kancelarije na ovakav način nije jednostavan zadatak i greške u najsitnijim detaljima mogu sprečiti nastupanje željenog efekta. Zakonsko uobličenje nadležnosti i načina odlučivanja u “one stop shop-u” mora biti rezultat koncenzusa između učesnika u postupku izdavanja građevinskih dozvola, u prvom redu između državnih organa i javnih preduzeća i takav sistem podrazumeva postojanje ovlašćenje za sankcionisanje državnih organa i javnih preduzeća za slučaj nepoštovanja zakonom propisanih rokova u sporednim postupcima od strane nezavisnog tela.
U novembru 2013. godine objavljen je nacrt novog zakona kojim se uređuje izdavanje građevinskih dozvola. Nacrt je predviđao da se u postupak uvede „koordinator projekta“ kao neki oblik “one stop shop”, kao i da se organizuje kancelarija za brzi odgovor kao organ za kontrolu, koordinaciju i ujednačavanje prakse u postupcima izdavanja građevinskih dozvola.
Namera zakonodavca jeste da koordinator projekta ima funkciju “one stop shop”, te da pojedinac iz lokalne samouprave u ime i za račun investitora od nadležnih organa i javnih preduzeća pribavlja uslove i saglasnosti. Sa druge strane, sa stanovišta investitora, funkcija kancelarije za brzi odgovor ostaje nejasna.
Nacrt novog zakona iz 2013. godine povučen je iz javne rasprave jer mu nije prethodila detaljna analiza stanja, a samom zakonu je nedostajalo obrazloženje predloženih izmena i procena efekata tih izmena.
Namera zakonodavca jeste da koordinator projekta ima funkciju “one stop shop”, te da pojedinac iz lokalne samouprave u ime i za račun investitora od nadležnih organa i javnih preduzeća pribavlja uslove i saglasnosti. Sa druge strane, sa stanovišta investitora, funkcija kancelarije za brzi odgovor ostaje nejasna.
Nacrt novog zakona iz 2013. godine povučen je iz javne rasprave jer mu nije prethodila detaljna analiza stanja, a samom zakonu je nedostajalo obrazloženje predloženih izmena i procena efekata tih izmena.
Nacrt zakona je predvideo organizovanje inokosnog organa u sastavu lokalnih samouprava, što koncepcijski nije jasno obzirom da “one stop shop” mora biti nezavisna u svom radu, kako bi sistem odgovornosti i kontrole rada bio bolje uređen. U tom smislu, ovakav tip organa mora biti nezavisan i od uticaja lokalne samouprave, odnosno mora imati svojstvo pravnog lica, bez obzira na formu u kojoj se organizuje, jer je suština u tome da se uloga jedinica lokalnih samouprava svede isključivo na proveru da li je, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, priložena sva potrebna dokumentacija.
Da bi bio efikasan i nezavisan u svom radu, neophodno je da se ustanovi odgovarajući sistem sankcija, kao i da se “one stop shop” ovlasti da primeni te sankcije. Postojeća prekršajna odgovornost, odnosno novčane i zatvorske kazne za lica koja ne postupaju u zakonom propisanim rokovima nisu odgovarajući mehanizam za sankionisanje. U postupcima izdavanja građevinskih dozvola, novčane kazne za nepostupanje u zakonskim rokovima, koje se uplaćuju u budžet, mogu biti izrečene isključivo budžetskim korisnicima, tako da efekat novčanog kažnjavanja ne može proizvesti željeno dejstvo. Sa druge strane, činjenica da je neki organ ili javno preduzeće kažnjeno novčanom (ili bilo kojom drugom vrstom kazne) ne pruža satisfakciju investitoru koji zbog kašnjenja u postupku trpi štetu. Dakle, sistem sankcija za nepostupanje u zakonskom roku treba da bude usmeren na naknadu štete koju investitor trpi zbog kašnjenja, a ne na propisivanje prekršajne odgovornosti pojedinaca.
Nacrt novog zakona povučen je iz javne rasprave i uskoro se može očekivati novi nacrt. Tokom javne rasprave o nacrtu zakona, u novembru i decembru 2013, organizacije privrednika i investitora poput FIC, AmCham, Naled i drugih dale su brojne zamerke. Ostaje nada da će zakonopisac imati sluha za istaknute primedbe u javnoj raspravi i da će u skoroj budućnosti Republika Srbija dobiti novi zakon usklađen sa potrebama onih na koje će se primenjivati, što nesporno podrazumeva i organizovanje efikasnih, nezavisnih i brzih “one stop shop”-ova.
Autor: Advokat Ivan Petrovic, iz advokatskog ortačkog društva “JPM Janković Popović Mitić”