Srbija je po korišćenju preduzetnog kapitala kao izvora finansiranja preduzeća gotovo na samom dnu lestvice zemalja obuhvaćenih Globalnim izveštajem o konkuretnosti za 2013-2014 godinu. Zakon o fondovima preduzetnog kapitala otvorio bi prostor za podršku malim i srednjim preduzećima, van bankarskih tokova.
Zakonsko uređenje ove oblasti je prvo najavilo bivše Ministarstvo finansija i privrede, a potom Ministarstvo privrede. Nova rešenja bi trebalo da definišu preduzetni kapital kao zaseban finansijski instrument, a fondove preduzetnog kapitala kao posebne investicione i finansijske institucije. Ovim zakonom, koji je u pripremi, treba urediti osnivanje i poslovanje fondova preduzetnog kapitala i društava za upravljanje ovim fondovima, upravljanje ovim fondovima i društvima za upravljanje i nadzor nad radom ovih fondova i društava, kao i druga pitanja od značaja.
Preduzetni kapital je veoma razvijen u svetu, posebno u SAD, a zapaženu ulogu u oblasti investicija preduzetnog kapitala imaju i međunarodne razvojne institucije i poslovne asocijacije – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropski investicioni fond (EIF) i drugi EU fondovi (EDIF, ENEF, ENIF), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Evropska asocijacija preduzetnog kapitala (EVCA) i drugi.
U susret zakonu – razmatranja i preporuke
Budućim zakonom trebalo bi propisati da fond preduzetnog kapitala ulaže i raspolaže preduzetnim kapitalom, kao i da može da u ciljna društva ulaže ili im daje mezanin kapital, zajmove i sredstva obezbeđenja kredita ili zajma u obliku garancija i jemstava pravnog lica. Ovim zakonom treba utvrditi pravnu formu fonda preduzetnog kapitala kao komanditnog društva, društva s ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, sa shodnom primenom Zakona o privrednim društvima, a visina osnovnog kapitala ovog fonda treba da bude regulisana tako da stvori dovoljnu garantnu supstancu kapitala za poverioce, a da istovremeno ne predstavlja prepreku za osnivanje fondova.
Zakonom treba propisati da ulagač u fond preduzetnog kapitala može biti samo profesionalni klijent, kao klijent koji poseduje dovoljno iskustva, znanja i stručnosti za samostalno donošenje odluka o ulaganjima i pravilnoj proceni rizika u vezi sa ulaganjima i koji ispunjava uslove propisane tim zakonom. Profesionalnim klijentom smatraju se lica koja za poslovanje na finansijskom tržištu podležu obavezi odobrenja, odnosno nadzora od strane nadležnog organa, kao što su: kreditne institucije, investiciona društva, druge finansijske institucije čije poslovanje je odobrio ili nadzire odgovarajući nadzorni organ, društva za osiguranje, institucije kolektivnog investiranja i njihova društva za upravljanje, penzijski fondovi i njihova društva za upravljanje, dileri produktnih berzi, kao i ostala lica koja nadzire nadležni organ; pravna lica koja ispunjavaju najmanje dva od sledećih uslova: 1) ukupna imovina iznosi najmanje 20.000.000 evra, 2) godišnji poslovni prihod iznosi najmanje 40.000.000 evra i 3) sopstveni kapital u iznosu od najmanje 2.000.000 evra; Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge države ili nacionalna i regionalna tela, Narodna banka Srbije i centralne banke drugih država, međunarodne i nadnacionalne institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i sl. međunarodne organizacije.
Treba utvrditi da, pored profesionalnog klijenta, ulagač može biti i drugo lice ako se obaveže da će uložiti određeni iznos (npr. najmanje 50.000 evra) i ako da pisanu izjavu kojom potvrđuje da je svesno rizične prirode ovog ulaganja. Ulagač može biti složeni fond preduzetnog kapitala (fond fondova), kao društvo kapitala koje ulaže sredstva u fondove preduzetnog kapitala. Zakonom treba predvideti da se u fond mogu ulagati finansijska sredstva u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i drugih korisnika budžetskih sredstava (javna finansijska sredstva), u privatnoj i javno-privatnoj svojini. Treba predvideti i da se u fondu preduzetnog kapitala može obrazovati odbor ulagača, s tim da je obrazovanje odbora ulagača obavezno kada su u fond uložena javna finansijska sredstva, kao i ona u javno-privatnoj svojini.
Veoma značajno je zakonom definisati cilj ulaganja i plasmana fonda preduzetnog kapitala u vidu začetnog ili semenskog kapitala, početnog kapitala i razvojnog kapitala.
Kada se radi o strukturi ulaganja i plasmana fonda preduzetnog kapitala, ovim zakonom treba utvrditi obavezu fonda da od ukupno uloženih i datih finansijskih sredstava uloži u ciljna društva najmanje 70% tih sredstava u vidu preduzetnog kapitala, kao i mezanin kapitala koji ima ekonomsku suštinu osnovnog (vlasničkog) kapitala, a narednih najviše 30% finansijskih sredstava uloži u ciljana društva u vidu mezanin kapitala koji ima ekonomsku suštinu dužničkog (pozajmljenog) kapitala, zajmova i sredstava obezbeđenja kredita ili zajma u obliku garancija i jemstava. Zakonom treba propisati da najmanje 50% vrednosti finansijskih sredstava koja fond preduzetnog kapitala ulaže, odnosno plasira u ciljna društva potiče od privatnih ulagača (finansijska sredstva u privatnoj svojini).
Nadalje, ovim zakonom treba propisati maksimalan period koliko fond preduzetnog kapitala može zadržati preduzetni kapitalu u ciljnom društvu. Propisivanjem ovih ograničenja i uslova ostvaruje se usklađenost sa evropskom regulativom kojom se uređuje preduzetni kapital, kontrola i dodela državne pomoći, kao i sa uslovima finansiranja evropskih fondova. Istovremeno sa ovim, trebalo bi promeniti i s ovim uskladiti domaće propise o pravilima dodele državne pomoći.
Fondovi preduzetnog kapitala su nedepozitne finansijske institucije, tako da kod njih ne postoji sistemski rizik, koji postoji kod depozitnih finansijskih institucija, pa razlog propisivanje ovih ograničenja i uslova nije takvog karaktera, nego je razlog to što će fondovi preduzetnog kapitala koristiti državnu pomoć, uključujući poreske podsticaje i plasiranje javnih sredstava, pa je potrebno uspostaviti strukturu ulaganja kojom se ostvaruje cilj ulaganja i cilj zakona. S tim u vezi, zakonom i drugim propisom vrlo je korisno propisati poreske i druge javne podsticaje za preduzetni i mezanin kapital, kao i fondove preduzetnog kapitala, ulagače, ulaganja preduzetnog i mezanin kapitala i ciljna društva. Poreski i drugi javni podsticaji su redovni pratioci ulaganja preduzetnog kapitala u komparativnom okruženju. Od naročitog značaja bi bio poreski podsticaj kojim se umanjuju poreske obaveze fonda preduzetnog kapitala po osnovu oporezivanja kapitalnog dobitka ostvarenog prenosom učešća u osnovnom kapitalu ciljnog društva kroz dezinvestiranje, čime se podstiče ponovno ulaganje tako stečenih finanijskih sredstava.
Upravljanje fondom preduzetnog kapitala treba propisati kao alternativno: upravljanje od strane društva za upravljanje ili sopstvene (interne) uprave fonda preduzetnog kapitala. Istovremeno, treba urediti elemente ugovora o upravljanju fondom preduzetnog kapitala, koji se zaključuje između fonda i društva za upravljanje, delatnost i poslove upravljanja, dužnosti u upravljanju, osnovni kapital društva za upravljanje i odnose povodom uzajamnog kapitala i glasačkih prava fonda i društva za upravljanje, kao i uslove i ograničenja za osnivače, članove, direktora i organe upravljanja i nadzora društva za upravljanje po uzoru na uslove i ograničenja propisana za osnivače, članove i ulagače u fond preduzetnog kapitala.
Zakonom, a u skladu sa EU regulativom, treba predvideti nadležnost Komisije za hartije od vrednosti za izdavanje i oduzimanje dozvola za rad, vršenje nadzora nad primenom ovog zakona i radom fondova preduzetnog kapitala i društava za upravljanje, oblike nadzora, preventivne mere i mere otklanjanja nezakonitosti. Istovremeno, ovim zakonom treba urediti i izveštavanje fondova preduzetnog kapitala i društava za upravljanje prema Komisiji za HoV. Bitno je urediti i obaveznu reviziju poslovanja ovih subjekata, kojom se pribavljaju dokazi za izražavanje mišljenja o zakonitosti i pravilnosti poslovanja fonda preduzetnog kapitala i društva za upravljanje.
Milan Stefanović, stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Cardno Emerging Markets USA Ltd.
Finansije top 2013/14