Mere koje su uvele zemlje evrozone kao odgovor na dužničku krizu bile su „katastrofalna greška“, smatra Nobelovac Joseph Stiglitz. Uz to, ekonomski rast u regiji je zaustavljen, smatra poznati ekonomist. On je u intervjuu agenciji Bloomberg, na marginama susreta laureata Nobelove nagrade u nemačkom gradu Lindau, kazao da velika nezaposlenost u evrozoni i slab tempo ekonomskog rasta ukazuju na nedostatke politike koja se provodi u okviru borbe s krizom. „Sada vidimo tu ogromnu cenu koju plaća Evropa“, dodao je.
Ekonomija 18 zemalja evrozone u drugom tromesečju ove godine bila je u stagnaciji, njen obim se nije promenio u odnosu na prvi kvartalu, a na godišnjem nivou je porasla za 0,7 odsto. Inflacija u zoni evra u julu je usporena na 0,4%, što je najniža vrednost od oktobra 2009. godine. Nezaposlenost u junu je iznosila 11,5%, ne mnogo niže od rekordnih 12% zabeleženih prošle godine.
Stiglitz smatra da je tempo stvaranja bankarskog saveza „prespor“. Pored toga, on poziva na generalizaciju dužničkih obaveza država regije, čemu se žestoko protive Nemačka i nekoliko drugih evropskih zemalja. „Evropskoj uniji je potreban dublji fiskalni savez. Ako Evropa bude privlačila sredstva kao jedan dužnik, moći će privući sredstva po kamatnim stopama koje važe za SAD“, rekao je Stiglitz.
Usprkos stimulativnim merama bez presedana koje je Evropska centralna banka (ECB) donela u junu, „kreditno monetarna politika ne može biti zamena za druge mere“, smatra Stiglitz.
ECB je 5. juna snizila osnovnu kamatnu stopu za kredite sa 0,25 na 0,15 odsto godišnje, što je rekordno niska stopa. Stopa za depozite je prvi put u istoriji monetarne unije negativna, pošto je smanjena s nula na -0,1%.
Izvor: SEEbiz.eu