/ Vesti / Stratulat: Stroži uslovi dobri za zemlje kandidate
BiF Analize Čitajte B&F online

Stratulat: Stroži uslovi dobri za zemlje kandidate

This post has already been read 1085 times!

Za balkanske zemlje kandidate lestvica za pristupanje EU je podignuta sa izričitom namerom da se garantuje da će za pristupanje biti temeljno i održivo pripremljene, na dobrobit i EU i njih samih. Uslovi i cilj su ostali isti – stvaranje stabilne demokratije, tržišne privrede i izgradnja kapaciteta za funkcionisanje po evropskim standardima. U slučaju Srbije, glavni izazov biće održavanje ravnoteže između normalizacije odnosa sa Prištinom i sprovođenja reformi u zemlji, budući da je do sada Kosovo imalo prioritet. Jačanje ekstremno desničarskih stranaka nije pretnja za proširenje, budući da one nisu jedinstvene, ali i zbog toga što u toj oblasti odluke donose zemlje članice. Ovo je rekla Corina Stratulat, analitičarka Centra za evropske politike (European Policy Centre – EPC).

balkans

Procedure za pristupanje su sve striktnije, uvedena su merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, kao i fokus na poglavlja 23 i 24. Da li su se očekivanja od kandidata zaista promenila?

Od novih kandidata se, kao i od njihovih prethodnika, očekuje da postanu stabilne demokratije, funkcionalne tržišne privrede i da steknu sposobnost da primene pravno nasleđe. To se nije promenilo.

Ipak, promenilo se to što su standardi za procenu po tim kriterijumima podignuti u poređenju sa ranijim periodom, a metodologija za primenu i nadzor napretka po uslovima je postala zahtevnija. Za balkanske zemlje kandidate lestvica je podignuta sa izričitom namerom da se garantuje da će za pristupanje biti temeljno i održivo pripremljene, na obostranu korist (odnosno će moći da u potpunosti iskoriste članstvo u EU, ali i da se garantuje da kad uđu u “klub” mogu da odigraju konstruktivnu/pozitivnu ulogu).

Drugim rečima, “krajnji cilj” se nije promenio, ali je u slučaju balkanskih zemalja poboljšan/unapređen put ka tim ciljevima i merila napretka.

Šta smatrate glavnim izazovima na putu ka EU?

Srbija treba da sprovede pristupne pregovore paralelno sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. To neće biti lako, i predstavljaće teško održavanje ravnoteže između dva paketa pitanja kako bi se garantovalo da oba dobiju jednaku pažnju i da su na pravi način obrađena.

Dosadašnji utisak je da je dijalog Beograd-Priština dobio primat u odnosu na sve druge aspekte, što nije neophodno bilo dobar znak za ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena. Sada u novoj fazi evropskih integracija potrebno je znatno proširiti fokus reformi u Srbiji.

Kakav stav prema proširenju prevladava u EU?

U kontekstu krize, proširenje nije bilo visoko na političkoj agendi, odnosno listi prioriteta u zemljama članicama. Čak naprotiv, proširenje je bilo podložnije politizaciji u političkoj areni u pojedinačnim državama, gde su stranke sa populističkim/evropskeptičnim/antiimigracionim diskursom mogle da iskoriste socijalno nezadovoljstvo da bi potpirilie nelagodnost građana EU u pogledu mogućih posledica daljeg proširenja EU.

Pored toga, u kontekstu lekcija iz prethodnih krugova proširenja, opšti pristup proširenju postao je rigorozniji, posebno u pogledu kriterijuma dobrog upravljanja, ali i oprezniji, budući da se veći akcenat stavlja na načela nego na efikasnost.

balkans 02

Uoči izbora za Evropski parlament dosta se govori o jačanju desničarskih stranaka. Da li je to pretnja za proširenje i jače povezivanje s zemljama koje nisu članice?

Kada je reč o upozoravanju na povećanje podrske evroskeptičnim strankama u naredenom Evropskom parlamentu, mislim da je nejasno šta se, u smislu konkretnih brojeva, podrazumeva pod “cunamijem” evropsketika.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva znamo da taj tip partija/političara predstavlja dosta heterogenu skupinu, koja teško sklapa saveze kako međusobno tako i sa glavnim partijama, i koja je više zainteresovana za publicitet/vidljivost nego za izradu politika. Posledice ishoda glasanja za naredni Evropski parlament na donošenje odluka u EU je dakle i dalje otvoreno za spekulacije.

Kada je reč o proširenju, treba imati na umu da su ključne odluke i dalje u nadležnosti zemalja članica u Savetu, dok je u pogledu toga uloga Evropskog parlamenta ograničena. U tom svetlu može se reći da proširenje više zavisi od politika u zemljama članicama (u kojima, treba napomenuti, i dalje postoji “zamor od proširenja”) nego od političke dinamike u Evropskom parlamentu.

Ukrajinska kriza je otvorila pitanje spremnosti EU da se suprotstavi Rusiji. Da li je EU spremna da žrtvuje ekonomske interese i otvori opasnost od novog “hladnog rata”? Da li uloga EU kao lidera na međunarodnoj sceni može biti dovedena u pitanje?

Kriza u Ukrajini je obelodanila podele između zemalja članica u pogledu Rusije, ali i duboke pukotine u spoljnoj “strategiji” EU.

Još nije jasno da li će zemlje članice uspeti da učine nešto više od reaktivnog i ad hoc odgovora, ali će i dalje biti neophodno da se to učini, posebno ukoliko EU ima ambicije da bude igrac na svetskoj sceni. Agresija Rusije nije samo protiv Ukrajne, već narušava i vrednosti/načela/zakone/pristup/način razmišljanja EU.

Ova kriza je pokazala da pred Evropska/međunarodna “pravila igre” mogu biti stavljani izazovi i da će se to dešavati na nekonformistički i čak “demonski” način, što bi trebalo da bude “alarm” za EU.

Pisani razgovor uradila Smiljana Vukojičić Obradović, euractiv.rs

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close