Klimatske promene su se dešavale i ranije ali nikada u istoriji nisu imale ovako veliku “pomoć” ljudi – ovo bi mogao biti uopšten zaključak sa drugog dana Uneskovog simpozijuma pod nazivom “Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji, u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalno modeliranje klime” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na kojem su govorili vodeći svetski naučnici u ovoj oblasti.
Tom prilikom je rečeno da svet još uvek ima šansu da spreči opasne antropogene uticaje na klimatski sistem, ali samo ako uspe da do kraja veka ne podigne temperaturu na planeti za više od 2 stepena. Prema nekim istraživanjima, sa ovim tempom emisije štetnih gasova, temperatura bi dotle mogla da poraste za četiri stepena Celzijusa, a do 2200. godine čak za osam.
“Ako donosioci političkih odluka u narednih 5 do 10 godina neke kratkoročne ciljeve ne podrede odživom razvoju, u ovom veku bismo se mogli suočiti sa velikim ekološkim problemima. Danas se 80% energije proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva, a nema potrebe za tim – tehnologija je već dovoljno uznapredovala da bez problema normalno možemo proizvoditi i koristiti ‘zelenu’ energiju, međutim za to trenutno ne postoji politička volja”, rekao je profesor Ričard Somervil sa kalifornijskog Scripps intituta za okeanografiju, jedne od najvećih institucija ove vrste na svetu. “Za razliku od mnogih drugih zemalja, Francuska 80% električne energije dobija iz nuklearnih elektrana. Pre 30 godina situacija u ovoj zemlji je bila sasvim drugačija, ali onda je doneta donekle ‘patriotska’ odluka da Francuska ne bi trebalo da bude energetski zavisna od drugih i vremenom je u proizvodnji struje počeo da dominira nuklearni sektor, koji je uprkos svemu što ljudi misle o njemu, ipak ‘zeleniji’ od onog koji se oslanja na fosilna goriva. Nemačka je, sa druge strane, protiv nuklearki, ali ona, iako je poprilično oblačna zemlja, dobar procenat energije dobija iz solarnih panela. Dakle, ovi primeri pokazuju da je, uz političku volju, moguće preorijentisati se na održivu proizvodnju energije i istovremeno zadržati jaku ekonomiju”, dodao je on.
Na klimatske promene, odnosno na porast temperature a samim tim i vlažnosti vazduha (koja potom utiče na povećanje padavina), najviše utiču emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat staklene bašte, ali i krčenje šuma. Redukcija ovih štetnih faktora je prepuštena i dalje prilično pasiviziranim nacionalnim vladama, međunarodnim organizacijama i naučnicima koji bi trebalo da daju što objektivnije podatke o klimatskim promenama. Međutim, postoje i stvari koje bi svaki pojedinac mogao da uradi kako bi umanjio svoj štetan uticaj na okolinu.
“To je na primer korišćenje javnog prevoza umesto sopstvenih automobila, zatim korišćenje ‘zelenih’ proizvoda, recikliranje, racionalno korišćenje vode za turišranje, prelazak na vegeterijansku ishranu, itd”, tvrdi Andrej Ganopolski, dobitnik medalje Milutin Milanković Evropskog geofizičkog društva.
Dok iščekujemo promenu svesti koju bi trebalo da iniciraju građani vršeći pritisak na vlast, moraćemo, tvrde naučnici, da se adaptiramo na promene koje su već nastale. Drugim rečima, ubuduće ćemo morati pametno da gradimo kuće dalje od reka i mora, zatim da gradimo nasipe, da više ulažemo u poljoprivredu koja je jedna od najvećih žrtava globalnog zagrevanja i sl.