Prema podacima Privredne komore Srbije, samo u prvih šest meseci ove godine 8.846 preduzetnika ugasilo je svoje firme, a pao je i broj onih koji su spremni da pokrenu sopstveni biznis u Srbiji.
Drugim rečima, u prvoj polovini godine pao je broj preduzetnika u odnosu na isti period lane za čak 3.500. Najčešće su bili otvarani ali i zatvarani restorani, kafići, male radnje i frizerski saloni.
Zastareli propisi, nepovoljna poreska politika, nelojalna konkurencija ali i recesija u koju je Srbija ušla nikako ne odgovaraju razvoju privrede, pa ne treba očekivati poboljšanje ni u drugom delu godine.
Početkom oktobra Svetska banka je objavila da od 7,1 miliona stanovnika u našem privatnom sektoru radi samo njih milion a preostalih 800.000 je zaposleno u državnom sektoru. Dobar deo privrede nam je međutim “na ledu” – 502 preduzeća je u restrukturiranju koje predugo traje i sve je jasnije da većina njih neće naći kupca, a u maju je 27.000 privatnih preduzeća bilo u blokadi, posle koje je sledeći korak pokretanje stečajnog postupka. Neki mediji pišu da je broj firmi koje su u blokadi do oktobra porastao na preko 30.000.
Čak su i vlasnici kineskih lokala počeli da se sele iz Srbije. Najbolji dokaz za to je poluprazan Kineski tržni centar u Bloku 70 – na velikom broju radnji umesto šarenila jeftine robe našli su se katanci a njihovi vlasnici otputovali su u Južnu Ameriku u potrazi za boljim poslovanim okruženjem. Treba biti objektivan pa reći da je osim pada kupovne moći velikim gubicima kineskih radnji kumovala i činjenica da od ove godine Kinezi moraju da plaćaju porez. No, i bez toga bi radnje bile zatvarane jer siromaštvo sa sve manjim primanjima više ne može da priušti ni najjeftiniju robu. To osećaju koliko kineske, toliko i domaća preduzeća. I to nije jedino što osećaju.
„Realna privreda je danas zagušena mnogim problemima – zakonima koji su u nekim stvarima neusaglašeni, problemima sa inspekcijama, zatim sa javnim preduzećima koja su dobila neku vrstu javnih ovlašćenja od države a koja su neefikasna i ne rade kako treba svoj posao”, priznaje i sam ministar privrede Željko Sertić.
Zato su privatizacija i restrukturiranje državnih kompanija, uključujući i „Srbijagas“, dva od pet prioritetnih ciljeva koje Srbija mora hitno da ispuni, tvrdi šefica srpskog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević.
Naravno, istovremeno mora da se radi i na unapređivanju poslovne klime, što znači i na stvaranju efikasnijeg pravosuđa koje bi investitorima ulivalo poverenje.
No, da bi do svega pomenutog došlo, mora postojati i konsenzus u javnosti o ciljevima društva. Za sada se čini da ne postoji ni opšta informisanost o stanju u kojem se nalazimo – u medijima ima mnogo više vesti o zatvaranju firmi u Grčkoj, Italiji ili na primer Španiji nego u Srbiji. Prošle nedelje je samo četiri puta pisano o daljem smanjivanju privatnog sektora. Izgleda da su nam važnije neke druge teme od kojih život znači, poput rođenja Đokovićevog deteta ili pitanja ko je umesio kolač za stranačku slavu vladajuće partije u zemlji.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.