/ Vesti / Svaki Grk dužan 30.000 evra
BiF Analize Čitajte B&F online

Svaki Grk dužan 30.000 evra

This post has already been read 1046 times!

 

Grci 25. januara idu na izbore na kojima će se odlučiti i kako će se upravljati dugom zemlje čija je ekonomija znatno oslabljena nakon šest godina recesije. Nova istraživanja javnog mnjenja ukazuju na pobedu Sirize, partije radikalne levice koja traži od međunarodnih kreditora oprost dela duga i bolje uslove otplate jer smatra da važeći uslovi mogu da uruše oslabljenu grčku ekonomiju. Siriza takođe ne želi da pregovara sa kreditorima iz “trojke”, već direktno sa vladama članica zone evra. Istovremeno konzervativci, koji su raspisali izbore nakon što nisu dobili podršku za izbor predsednika, ocenjuju da su sprovedene reforme unapredile grčku ekonomiju i navode da je dug održiv i da će biti isplaćen u potpunosti.

 

Dug Grčke u 2014. dostigao je 320 milijardi evra ili gotovo 30.000 evra po stanovniku. Iako je zvanična Atina pre tri godine sa privatnim kreditorima postigla sporazum o restrukturiranju duga, njena ekonomija je tokom recesije izgubila četvrtinu na vrednosti i pala na 188 milijardi evra godišnje, čime je otplata duga otežana.

Grčka je dobila gotovo sav novac iz spasilačkog pakate zajmova i nada se da će preći na podršku u vidu predostrožne kreditne linije a računa i na postepeni povratak na tržišta.

Prognozira se da će Grčka u 2015, nakon godina pada privrednih aktivnosti, ubeležiti ekonomski rast od gotovo 3% i imati uravnotežen budžet.

Izbori

Mandat konzervativnog premijera Antonisa Samarasa trebalo je da traje do sredine 2016, ali je morao da raspiše vanredne izbore pošto opozicione partije nisu podržale njegovog kandidata za predsednika.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Samarasovi konzervativci zaostaju za Sirizom, strankom radikalne levice, i da ne uspevaju da smanje razliku jer birači teško žive zbog mera štednje uvedenih u zamenu za spasilačke zajmove međunarodnih kreditora.

Konzervativci kažu da su reforme usmerene na smanjenje troškova modernizovale ekonomiju Grčke nakon višegodišnjeg preteranog zaduživanja i ističu da je nacionalni dug na održivom nivou i da će biti otplaćen u potpunosti.

“Pre nekoliko meseci spremali smo se da 2015. započnemo sa poverenjem. Sada su nas uvukli u izbore a zemlju u neizvesnost”, rekao je nekoliko dana pred izbore Samaras na skupu sa poslovnim liderima.

Oprost duga

Siriza traži da ostale članice zone evra oproste Grčkoj barem polovinu novca koji je od 2010. dobila iz spasilačkih zajmova, što bi bio ustupak poput onog koji je Zapadna Nemačka dobila posle Drugog svetskog rata.

Harizmatični lider Sirize Aleksis Cipras (40) zalaže se za konferenciju o dugu na nivou zone evra i tvrdi da će insistiranje na otplati celog duga pod uslovima kakvi su sada uništiti grčku ekonomiju i biti kontraproduktivno.

Ta stranka traži kratkoročnu pomoć u vidu zamrzavanja plaćanja kamata i dugoročnu u vidu restrukturiranja duga iz spasilačkog paketa zajmova i otplate vezane za tempo ekonomskog rasta.

Sirizin stručnjak za ekonomsko planiranje Giorgos Statakis veruje da bi novi sporazum bio moguć do kraja 2015. Međutim, kako dodaje, Ciprasova vlada više ne bi pregovarala sa “trojkom” – predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske unije i Evropske centralne banke, već direktno sa vladama.

“Sve mere koje bi preduzeli bile bi zasnovane na novom aranžmanu sa Evropljanima. Verujem da sporazum može da bude postignut vrlo brzo”, rekao je Statakis za agenciju AP.

Atina od 2010. sprovodi stroge mere štednje, što je bio uslov međunarodnih poverioca koji su joj zauzvrat dali pomoć u vidu zajmova u vrednosti od 240 milijardi evra. Zemlje zone evra najvećem delom poseduju grčki dug, što direktno, što preko Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

Nade u kompromis

Analitičari su u sve većem broju uvereni da ima mesta pregovorima, što deluje umirujuće na tržišta koja su burno reagovala na raspisivanje izbora u Grčkoj.

“Ekstremni stavovi raspiruju strepnju i u ovom trenutku imamo političku nestabilnost i dva naizgled različita gledišta o tome kako dalje sa grčkom krizom”, istakao je nezavisni ekonomista Vagelis Agapitos dodajući da on lično smatra “da dve pozicije nisu tako različite”.

Sirizi će verovatno biti potreban koalicioni partner da bi vladala, što znači da bi mogla da malo ublaži svoje pozicije.

Kako navode analitičari, situaciju dodatno komplikuje to što kreditori sada mogu manje da utiču na Grčku koja ide ka budžetskom suficitu dok je verovatnoća da rizik od bankrota u Atini deluje na druge članice zone evra manji.

Kreditori ne strahuju

Lideri EU i MMF kažu da će tražiti od Grčke da ispuni ono na šta se obavezala ali odbacuju strahovanja od izlaska te zemlje iz zone evra.

Grčkoj su lideri zone evra već obećali bolje uslove otplate duga kao odgovor na izbalansirani budžet, čime se novoj vladi daje i malo “manevarskog prostora”.

Analitičar nezavisnog ekonomskog instituta Brigel (Bruegel) sa sedištem u Briselu Žolt Darvaš izračunao je da bi uz relativno male izmene postojećeg aranžmana o dugu Grčka mogla da uštedi gotovo 32 milijarde evra ili 17% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Izmene podrazumevaju kombinaciju dužeg perioda otplate i fleksibilniji sistem kamata koji bi umanjio mali profit koji još dobija većina kreditora zone evra.

“Neki kažu da to nije dovoljno i da Grčkoj treba više. Ja mislim da je 17% BDP sasvim dovoljno. Mislim i da bi Siriza, ako bi to postigla, mogla da kaže da je ispunila ono što je obećala”, zaključio je Darvaš.

Izvor: AP, Euroactiv.rs

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close