Prema najnovijim zvaničnim podacima, svaki peti turista došao je u Beograd iz medicinskih razloga, a za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji zainteresovani su i ulagači iz Turske. Oni koji se tom delatnošću već bave ukazuju da se na teritoriji bivše Jugoslavije uveliko vodi tržišna bitka za strane pacijente i da za Hrvatskom i Makedonijom zaostajemo zato što privatna inicijativa ne može da zameni nedostatak sistemske podrške.
Medicinska ponuda u Srbiji obuhvata više od 1.600 usluga iz 35 oblasti medicine, navodi se u majskom saopštenju Turističke organizacije Beograda. Međutim, ako ovom podatku dodamo proceduru neophodnu za realizaciju usluga u državnim medicinskim ustanovama – od papirologije do lista čekanja – ne čudi da u zdravstvenom turizmu prednjači privatni sektor. „Pacijentima je najvažnija stručnost, a uz to mogućnost da na jednom mestu obave sva pretraživanja u što kraćem vremenu, uključujući i eventualnu intervenciju“, objašnjava u najkraćem prednosti privatne medicinske ponude prof. dr Aleksandar Ljubić, medicinski direktor Medigroup platforme. Ova privatna domaća zdravstvena grupacija raspolaže sa tri zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite, dve specijalizovane i jednom opštom bolnicom, 11 operacionih sala i gotovo 90 ležajeva, a 380 zaposlenih obezbeđuje adekvatno operativno, ambulantno, dijagnostičko i postoperativno lečenje za oko 300.000 pacijenata godišnje.
Veliki broj pacijenata su strani državljani, koji se prema rečima prof. dr Ljubića, najviše opredeljuju za usluge vantelesne oplodnje i porodilišta. Skoro trećina porodilja su strankinje koje zbog posla borave u Srbiji, a strani pacijenti dolaze u Medigroup i zbog oftalmoloških i komplikovanih onkoloških zahvata. „Ti pacijenti ne mogu da obave složene operacije u ustanovama u kojima se inače leče ili nemaju poverenja da će u njima biti kvalitetno odrađen komplikovani proces pre i nakon operativnog zahvata. Oni bi tu uslugu ionako morali da plate, a biraju lečenje u Srbiji jer imaju poverenja u naše lekare.“ Ipak, dodaje prof. dr Ljubić, nacionalna struktura stranih pacijenata pokazuje da su to pretežno oni srpskog porekla, koji su zajedno sa pacijentima iz drugih delova bivše Jugoslavije vezani za neka doktorska imena koja Medigroup zapošljava i koja su poznata u celom regionu.
Pojedinačna inicijativa
Stranci, nažalost, još ne prepoznaju Srbiju kao značajniju zdravstvenu destinaciju, smatra dr Jasmina Knežević, osnivač i direktor opšte bolnice Bel Medic, koja uspešno radi još od 1995. godine. „Poenta zdravstvenog turizma nije u tome da naši ljudi iz dijaspore, kada dođu na odmor u Srbiju, usput obave i sve preglede jer su jeftiniji. Cilj je da strani pacijenti dolaze isključivo zbog kvaliteta medicinske usluge, a da biste to postigli morate da budete jako dobri, na svim poljima, a ne samo jeftini.“ Kao i u mnogim drugim oblastima, zdravstveni turizam u Srbiji nije rezultat osmišljenih aktivnosti države i turističkih saveza, već preduzetništva inventivnih pojedinaca, ukazuje dr Knežević. „Da bi se on razvijao sistemski i na održiv način, prvi korak je da sačinimo nove i harmonizujemo postojeće zakone u zdrastvu i turizmu. To je, recimo, uradila Hrvatska, kako bi pomogla preduzetnicima u zdravstvu da se ozbiljnije nametnu na globalnom zdravstvenom tržištu. Takođe, neophodno je i da se krene u intenzivniju privatizaciju banja, da bi se oživela i osavremenila rehabilitacija, koja predstavlja veoma važan deo zdravstvene ponude.“
Naša sagovornica dodaje da se na teritoriji nekadašnje Jugoslavije uveliko vodi tržišna bitka za strane pacijente, te da su u tom pogledu Hrvatska i Makedonja ispred Srbije. “To ilustruje i podatak da su tamošnji klijenti i naši građani, koji odlaze da bi uradili PET sken ili neku kardiohiruršku, očnu ili neurohiruršku operaciju. Mađarski stomatolozi su se udružili u veće centre i privlače pacijente iz celog sveta. U ovom trenutku, u Srbiju pacijenti namenski dolaze najčešće zbog uroloških operacija kod dece sa urođenim urogenitalnim anomalijama, i odrasli zbog usluga očne hirurgije, plastične hirugije, stomatologije i, u manjoj meri, ortopedije.”
Bel Medic ima pacijente iz celog sveta za urološke operacije, a u poslednje vreme i pacijente iz Libije, koji traže ortopedske operacije. “Sarađujemo sa agencijom sa Tajlanda, koja nam nalazi pacijente iz sveta i šalje na lečenje. Međutim, u ovoj eri interneta, foruma i društvenih mreža, pacijenti razmenjuju iskustva i dolaze na osnovu preporuka. Za sve njih je jako važna stručnost, cena, znanje jezika ali i kompletan prateći, nemedicinski servis. Bel Medic je imao u prošloj godini oko 500 takvih pacijenata. Dužina njihovog boravka zavisi od težine operacija, ali prosečno se zadržavaju oko desetak dana“, kaže dr Knežević.
Poželjna konkurencija
Turski zdravstveni gigant Acibadem nedavno je najavio investiciju od 100 miliona dolara u izgradnju svoje klinike na 25.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu. Jelena Filipović, stručni saradnik u Medical Perfection, beogradskoj kancelariji Acibadem-a, ističe da su stranci zainteresovani za našu zemlju i kao ulagači i kao pacijenti, jer srpski lekari rade kvalitetno a po višestruko nižoj ceni u poređenju sa drugim zemljama, iako bi u nekim oblastima gde nedostaje oprema kvalitet mogao biti bolji.
Acibadem samo u Turskoj ima 17 bolnica. “Dobra organizacija i briga o pacijentima omogućavaju strancima da se osećaju kao kod kuće. Nepoznavanje grada i jezika nije prepreka, jer svaki pacijent iz inostranstva ima prevodioca u bolnici sa turskog na maternji jezik, prevoz na relaciji aerodrom-hotel-bolnica i organizovan smeštaj u hotelu. U Acibadem dolaze pacijenti iz bogatih zemalja koje već imaju razvijeno zdravstvo zbog povoljnije zdravstvene usluge istog kvaliteta, ili iz zemalja sa lošijim zdravstvom u kojima ne mogu dobiti adekvatan medicinski tretman. Stalan rast broja internacionalnih pacijenata u Acibadem-u govori o tome da su pacijenti zadovoljni organizacijom i medicinskom uslugom, kao i da je takva strategija dobra”, kaže Filipović.
Prema njenim rečima, pacijenti najčešće odsedaju u nekom od hotela sa kojima bolnica ima saradnju, a koji su relativno blizu, proverenog kvaliteta i stranim pacijentima, pored povoljnije cene, obezbeđuju i besplatan prevoz od hotela do bolnice. Oni koji su u težem stanju smešteni su u bolnici. Dolaskom Acibadem-a u Srbiju, otvorile bi se mogućnosti za naše građane da u manjoj meri putuju u inostranstvo radi intervencija koje se ovde ne obavljaju, a sa druge strane to bi povećalo broj stranih pacijenata koji bi dobijali vrhunsku uslugu po prihvatljivijoj ceni nego što je to slučaj u njihovim zemljama, uverena je Filipović. Uz to, prisustvo medicinske ustanove koja poseduje najnoviju opremu i obavlja složene intervencije podstaklo bi konkurenciju, pa time i veći kvalitet usluge na domaćem tržištu.
Konkurencija je neophodna, saglasan je i medicinski direktor Medigroup dr Aleksandar Ljubić, jer će uz bogatiju ponudu svi biti na dobitku. “Ukoliko dođe još „igrača“ na ovo tržište, to će podići nivo usluge, a smanjiti krajnju cenu za klijente. Posledično, to će uticati na porast broja pacijenata i na bolje pozicioniranje našeg zdravstva na globalnom tržištu, od čega mogu da imaju koristi i mnoge druge delatnosti.”
broj 108/109, jul/avgust 2014.