Crvena haringa
Skretanje s teme
Crvena haringa označava iskaz koji obmanjuje sagovornika ili mu odvraća pažnju od glavne teme ili argumenta. Ovo primenjuju neki pisci da bi čitaocu namerno skrenuli pažnju i tako očuvali misteriju. Uz to može biti i retorička strategija koja se koristi, na primer, u politici.
U logici je crvena haringa neformalna logička greška, posledica lošeg argu- menta. Premda može da izgleda prihvatljivo, na kraju je samo nebitno skretanje s teme dijaloga.
Poreklo naziva nije poznato. Navodno ga je smislio Vilijam Kobet (William Cobbett), pozivajući se na sledeću praksu: nekada su se smrdljivom ribom zava- ravali psi tragači i tako im je skretana pažnja s mirisa koji slede. Ipak, za ovo ne postoje konkretni dokazi.
Crvenu haringu neretko primenjuju oni koji uoče da protivnik formira validan, neosporiv argument. Često se koristi nenamerno ili čak nesvesno. Najčešće je u samoodbrani primenjuju osobe koje hoće da zaklone svoje neosnovane i uglavnom besmislene stavove od bilo kakve neprijatne kritike. Mada, može se koristiti i namerno, kao prevara, radi postizanja cilja da se žrtva povinuje štet- nom zahtevu ili prihvati štetnu ponudu.
Brojne logičke greške su podvrste upravo ove greške. Mnoge su opisane u ovoj knjizi. Među njima su argument iz porekla, pozivanje na većinu ili autoritet i druge.
Primeri
Mama: Ne možeš da ideš na žurku jer se plašim da ćeš piti alkohol. Stevan: Kako možeš to uopšte da pomisliš? Pa, ceo dan sam radio domaći!
Rad na domaćem zadatku nema nikakve veze s konzumiranjem alkohola. Stevan skreće temu s opijanja na nešto pozitivno što je uradio.
Smatram kako postoje važni razlozi da se podrži pooštravanje uslova za upis na postdiplomske studije i preporučujem da svi glasate za tu meru. Na kraju, naš budžet je sve oskudniji i ne želimo da nam se svima smanje plate.
Ne postoji apsolutno nikakva veza između pomenutih plata i uslova za upis stu- denata na postdiplomske studije.
Možda si u pravu, biće da je Marko stvarno prepisivao na testu, ali pogledaj koliko se jadničak snuždio. Kako možeš da ga oboriš na popravni?
Ovde se skreće pažnja sa činjenice da je učenik prepisivao na testu i u tu svrhu se kod sagovornika bude emocije, konkretno, sažaljenja. To je primer logičke greške crvena haringa koja je ujedno i logička greška pozivanje na emocije, konkretno, podvrsta pozivanje na sažaljenje.
Strašilo
Pogrešno predstavljanje argumenta da bi se lakše opovrgao
Strašilo je logička greška koja nastaje kada se protivnikov argument pogrešno predstavlja s namerom da se što lakše ospori. Po pravilu, taj novi, izmišljeni argument očigledno je pogrešan i vrlo ga je lako opovrgnuti. Sagovornik stvara novi argument tako što preteruje u iskazu ili izobličava prvobitni argument, a može i da potpuno prefabrikuje protivnikove reči.
Evo kako nastaje ova greška. Neko smišljeno – dešava se i nenamerno –pogrešno protumači ili izvrne sagovornikovu izjavu, pa zatim krene da pobija tu novu izvrnutu verziju umesto pravog argumenta. Strašilom se naziva taj novostvoreni argument, koji je lažna predstava pravog.
Ova logička greška dobila je naziv na osnovu poređenja napada na slamnato stra- šilo i borbe sa živim protivnikom. Kudikamo je lakše oboriti slamnato strašilo
ili lutku za vežbanje borilačkih veština nego pravog rivala. Jednako je u raspravi mnogo lakše opovrgnuti lažni, izmišljeni argument od pravog.
Ova logička greška se ponekad namerno koristi u retorici kada je vrlo teško izaći na kraj s protivnikovim argumentom. Ukoliko govornik uspešno opovrgne izmenjeni argument, potpuno će obmanuti slušateljstvo: ostaviće ih u uverenju da je opovrgao prvobitni argument.
Kada se koristi namerno, strašilo je veoma nepoštena taktika kojom se gasi iskrena, racionalna diskusija. Može se opravdano smatrati predajom i odustaja- njem od rasprave.
Primeri
Miloš kaže kako treba da uložimo više novca u zdravstvo i obrazovanje. Na to se Stevan čudi otkud Miloš toliko mrzi našu zemlju da bi je ostavio bez odbrane jer se zalaže za smanjivanje vojnog budžeta.
Stevan pogrešno zaključuje da ulaganje više novca u zdravstvo i obrazovanje automatski znači smanjivanje vojnog budžeta.
Marko smatra da bi valjalo smanjiti poreze. Stevan odmah reaguje: to ne dolazi u obzir jer država ne može da funkcioniše bez dohotka od poreza.
Stevan pogrešno izjednačava smanjivanje poreza s potpunim ukidanjem poreza, što je, naravno, tvrdnja koju je mnogo lakše oboriti.
Nakon što je Marija izjavila da voli sunčane dane i da su sunčani dani dobri, Stevan je odgovorio da bismo bez kiše propali od suše.
Stevan pogrešno predstavlja Marijinu izjavu kao da je ona rekla kako su samo sunčani dani dobri – i to je mnogo lakše opovrgnuti. Marija zapravo nije ništa kazala o kišnim danima, niti je rekla da ih uopšte ne bi trebalo biti.
Anegdotalni dokaz
Lično iskustvo ili izolovan slučaj umesto validnog argumenta
Anegdotalni dokaz je logička greška koja nastaje kada se nepotvrđeno i nepro- vereno iskustvo, anegdota, koristi kao dokaz za tvrdnju. To iskustvo može biti lično, to jest govornikovo, ali može biti i iskustvo treće osobe ili daljeg pozna- nika. U svakom slučaju, navedeno iskustvo nije adekvatno dokumentovano i nikako se ne može potvrditi ili proveriti.
U pseudonauci anegdota je ekvivalentna proverenim, ponovljivim i dvostruko slepim eksperimentima čiji se rezultati uvažavaju u pravoj nauci. Drugim rečima, u pseudonauci se prihvata da će nešto uvek funkcionisati samo zato što je nekome, jednom, navodno funkcionisalo. Premda se i u pravoj nauci ponekad koristi aneg- dota, ona je isključivo potencijalni početak ozbiljnog istraživanja – u pseudonauci je to i kraj i celokupno pseudonaučno istraživanje.
Ljudima je često mnogo lakše da poveruju u nečije svedočenje nego da promisle o kompleksnim podacima i varijacijama. Kvantitativni naučni dokazi jesu uvek precizniji od ličnih percepcija i iskustava, ali ljudi su skloni da veruju u ono što njima deluje realnije i opipljivije. Stoga će pre poverovati nekome na reč nego apstraktnoj statističkoj realnosti i komplikovanim naučnim dokazima.
Anegdotalni dokazi se često koriste u politici, novinarstvu, blogovima i tome slično da bi se iznela generalizacija koja je bazirana na veoma ograničenim, posebno izabranim primerima, umesto na pouzdanom statističkom istraživanju.
Anegdotalni dokaz je logička greška zato što anegdote nisu dokazi, iako su lepe i ilustrativne priče kada su istinite. Anegdote se odnose samo na pojedince, a svako pojedinačno iskustvo izrazito je podložno mnogim pristrasnostima i zbog toga je nemoguće ustanoviti validnost uzroka anegdote.
Primeri
Stevan kaže da je sve to super, ali njegov deda je pušio 30 cigareta dnevno i živeo je 97 godina i zato ne veruje svemu što pročita o meta-analizama meto- dološki ispravnih studija koje dokazuju uzročne veze između štetnosti pušenja i dužine života.
Činjenica da je Stevanov deda kao pušač dugo poživeo, ne negira negativni uticaj pušenja cigareta na ljudsko zdravlje. Izuzeci su očekivani kada je reč o medicini i ljudskom zdravlju. Mada smo vrlo slični, ipak nismo svi jednaki: zato poneke štetne supstance ne izazivaju uvek iste reakcije kod svih ljudi.
Kuvar je strašno zasekao palac nožem. Tanja mu je zavila prst listom bokvice. Nakon pet ili šest previjanja bokvicom rana je sasvim zarasla.
Bez ikakve potvrde i provere ne postoji razlog da se ovo prihvati kao istina.
Relativna uskraćenost
Navođenje raznih drugih problema umesto rešavanja ponuđenog
Da bi bio dobar, nije dovoljno samo da budeš bolji od najgoreg.
– Lucije Eneja Seneka
Relativna uskraćenost je logička greška. Nastaje kad govornik tvrdi kako pro- tivnikov argument treba zanemariti zbog toga što ima važnijih problema koje trenutno treba rešavati. Najčešće ti problemi nemaju apsolutno nikakve veze sa iznesenim argumentom.
Najpoznatiji primer ove greške je argument „deca u Africi gladuju“, pri čemu se implicira da bilo koja tema koja je manje važna samim tim nije ni vredna disku- sije.
Još jedan osobito poznati primer je savet ili tvrdnja da bi neko trebalo da bude zadovoljan nečim što mu ne odgovara i na šta se žali, jer postoje ljudi koji čak ni to nemaju.
Ova logička greška je popularna među ljudima koji znaju da je loše to što čine. S obzirom na to da su svesni svojih nedela, oni osećaju potrebu da ih opravdaju, pa to rade nabrajajući mnogo gora nedela koja su izveli ili izvode drugi.
Primeri
Ma, kakvi kvarovi i problemi! Budi zadovoljan što imaš taj auto. Znaš koliko našeg sveta nema kola.
Ta osoba objektivno ima loš auto. Prema poređenju njene situacije samo s gorim slučajevima, reklo bi se da vozi rols-rojs. Pogrešno je izvlačiti zaključak samo na osnovu tih negativnih ekstremnih primera.
Cenzura interneta u Americi nije toliko loša. U Kini je mnogo gora.
Svakako jeste tačno da je cenzura interneta i, generalno, slobode govora mnogo gora u Kini nego u Americi ili Evropi. Međutim, to ne znači da treba zanemariti cenzuru koju primenjuju vlasti u zemljama gde je, navodno, sloboda govora osnovno pravo svih građana.
Obama, kažu, zatvara ljude bez sudskog procesa i, pričaju, bombarduje civile u inostranstvu, ali Buš je bio mnogo gori.
Čak i ako je Buš zaista bio gori predsednik od Obame, to opet nije razlog da se zanemare Obamine greške i problemi koje je stvorio.
Tvrdi se da je pušenje štetno, ali nije toliko štetno kao izduvni gasovi koje svi udišemo svakodnevno.
Iako je sasvim tačno da su izduvni gasovi štetni, to nikako ne može biti opravda- nje za dodatno trovanje i uništavanje pluća.
- Argumentum ad consequentiam (lat.) – argument iz
- Argumentum ad metum (lat.) – argument iz
- Argumentum ad misericordiam (lat.) – argument iz
- Pozivanje na ismevanje10 je logička greška koja nastaje kada se protiv- nikov argument predstavlja kao apsurdan, smešan ili naprosto zabav Namera je da publika izvuče preuranjen zaključak da taj argument nema nikakvu vrednost koju bi valjalo uzeti u obzir. Ova greška se obično izvodi tako što se sam protivnik ili njegov argument postave kao tema vica ili šale. Najčešće se izneseni argument ismeva tako što se preterano i nemi- losrdno pojednostavljuje.
- Pozivanje na inat11 je logička greška koju čini onaj ko se bori za svoj argu- ment pomoću iskorišćavanja postojeće gorčine, inata, mržnje i zluradosti kod publike ili Govornik podjaruje emocije koje će skrenuti pažnju tako što preko asocijacija dovodi u vezu postojeći predmet mržnje s protivnikovim argumentom.
- Priželjkivanje je logička greška koju pravimo kada pretpostavljamo da je nešto istinito ili lažno samo zbog toga što mi želimo da bude istinito ili lažn Drugim rečima, verovanja se formiraju ili se odluke donose na osnovu nečega što je prijatno zamisliti umesto na osnovu dokaza
i razuma. Ovo je vrsta kognitivne pristrasnosti i loš način donošenja odluka. Istraživanja pokazuju da ljudi češće predviđaju pozitivne ishode nego negativne.
- Reductio ad ridiculum (lat.) – svođenje na
- Argumentum ad odium (lat.) – argument iz
50 logičkih grešaka
Primeri
Ako ne veruješ u boga, gorećeš večno u paklu.
Pretnja posledicama umesto iznošenja validnog argumenta kojim bi se potkre- pilo verovanje u nešto.
Glasati za mog protivnika isto je što i glasati za teroriste.
Izazivanje straha umesto iskazivanja validnog argumenta protiv dotičnog kandidata.
Čovek tako pametan kao što ste vi sigurno vidi da je ovo sjajan predlog.
Kompliment umesto validnog argumenta u korist tog predloga.
Sigurno ste pogrešno ocenili moj test. Nedeljama sam naporno učio jer moja karijera zavisi od ove ocene. Ako me oborite, gotovo je sa mnom.
Govornik izaziva sažaljenje umesto da analizira odgovore i rezultate testa.
Nemoj da predložiš Jovanu za najboljeg radnika meseca, ona prošlog meseca nije predložila tebe.
Inat umesto validnog razloga. Možda je Jovana zaista ovog meseca zaslužila tu nagradu.
Osećam u dubini duše da će Zvezda sutra pobediti.
Priželjkivanje nije validna osnova za tvrdnju.
Iz knjige 50 logičkih grešaka za koje treba da znate u izdanju Heliksa.