Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje projekcije o kretanju inflacije prema kojima bi međugodišnja inflacija sredinom godine trebalo da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4,0 ± 1,5%) i da se zatim od kraja godine kreće oko cilja. Inflascija je tokom četvrtog tromesečja 2014. nastavila da se kreće ispod donje granice cilja i u decembru je iznosila 1,7%. Pritom, bazna inflacija je umereno rasla i u decembru se približila donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja, čemu je doprinela i deprecijacija dinara iz prethodnog perioda. Kretanje inflacije ispod donje granice cilja tokom većeg dela prošle godine u najvećoj meri bilo je posledica delovanja privremenih faktora – neočekivano niskog rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i svetske cene nafte.
U izveštaju NBS se takođe navodi da je u januaru ove godine, usled visoke prošlogodišnje baze uzrokovane povećanjem stope PDV-a, inflacija verovatno zabeležila svoj novi istorijski minimum, ali bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja i da zatim nastavi kretanje unutar njih.
Bruto domaći proizvod najverovatnije će ove godine zabeležiti blag pad pod uticajem dodatnih mera fiskalne konsolidacije i, otuda, manje finalne potrošnje domaćinstava i države. NBS procenjuje da će oporavak ekonomske aktivnosti uslediti od naredne godine, ako fiskalno prilagođavanje i sprovođenje strukturnih reformi budu rezultirali većim investicijama i neto izvozom.
Uprkos negativnim efektima poplava, tendencija smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa je nastavljena – sa 6,1% u 2013. na 5,9% bruto domaćeg proizvoda u 2014, a u ovoj godini procenjuju da će biti smanjen na 4,3%, pre svega po osnovu efekata fiskalne konsolidacije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata.
Tražnja za devizama na domaćem tržištu bila je povećana tokom četvrtog tromesečja, delom zbog većih plaćanja po osnovu uvoza energenata. Većoj tražnji za devizama doprineli su i isplate dobiti inostranim vlasnicima, održavanje uravnotežene devizne pozicije banaka i razduživanje preduzeća. To je za posledicu imalo preovladavanje deprecijacijskih pritisaka. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa NBS je u toku četvrtog tromesečja intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 765,0 miliona evra, a od početka ove godine neto prodajom 80,0 miliona evra. Iako su inflatorni pritisci bili niski, povećana neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i njen uticaj na tokove kapitala i premiju rizika nalagala je da ublažavanje monetarne politike bude oprezno.
Što se tiče oporavka naše ekonomije, NBS saopštava da se negativni efekti majskih poplava na ekonomsku aktivnost postepeno smanjuju. Iako je njen pad u prošloj godini bio prvenstveno posledica šteta koje su poplave nanele energetici i rudarstvu, industrijska proizvodnja se u poslednjem tromesečju oporavila delom zbog porasta proizvodnje u ovim sektorima. To se odrazilo na rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju, koji, prema proceni Narodne banke Srbije, iznosi 0,5% desezonirano. S rashodne strane, rast bruto domaćeg proizvoda rezultat je povoljnijih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je domaća tražnja stagnirala – investicije i potrošnja domaćinstava bile su u padu, koji je kompenzovan većom potrošnjom države. Posmatrano na međugodišnjem nivou, bruto domaći proizvod je u četvrtom tromesečju opao za 1,6%, što predstavlja znatno usporavanje pada u odnosu na prethodno tromesečje.
NBS procenjuje da je pad bruto domaćeg proizvoda u 2014. bio oko 1,8%, kao i da će u ovoj godini zabeležiti pad od 0,5%.