U poslednje vreme u domaćoj javnosti se sve više priča o “botovima”, stranačkim komentatorima (uglavnom vladajuće partije) koji su preplavili medijske sajtove i društvene mreže. O njima se govori kao o našem pronalasku međutim “botovanje” nije srpski specijalitet. Štaviše, ono je planetarni fenomen.
Zvanična Moskva važi za finansijera velike “armije trolova” koji se bave ruskom propagandom na internetu. Međutim, ova praksa je rasprostranjena po celom svetu, od zemalja koje važe za bastione demokratije i slobode do zatvorenih sistema u kojima se cenzuriše internet.
U Britaniji to radi Vladina kancelarija za komunikacije, telo koje se bavi bezbednošću u javnom prostoru. Kada je prošle godine Edvard Snouden objavio poverljive dokumente, Kancelarija je pokazala da može imati veliki, pak čak i presudni uticaj na onlajn debate, istraživanja javnog mnjenja, ali i na pristup mejlovima nekih građana. Ispostavilo se da ova organizacija zapošljava prave hakere koji često rade i izvan svojih zakonskih ovlašćenja, i to veoma kvalitetno.
I Ukrajina ima svoje “državne onlajn ratnike”, koje unajmljuje kako bi se suprotstavila ruskoj propagandi. Poznato je da je ukrajinski ministar za informisanje regrutovao građane da se bore “na najvažnijem frontu od svih – u informacionoj bici”. Po njegovom priznanju, tu bitku svakodnevno bije oko 20.000 ovakvih “vojnika”.
U Indiji je ovo pitanje aktualizovano uoči generalnih izbora prošle godine kada su obe velike partije, Baratija Džanata i Kongresna stranka, optuživane da unajmljuju “botove” koji afirmativno govore o njima po blogovima i društvenim mrežama.
Kina je jedna od onih zemalja koja se ne može zaobići kada se govori o manipulacijama na internetu. Njeni državni onlajn komentatori imaju samo jedan zadatak – rad na kreiranju pozitivne slike Komunističke partije u javnosti. Dok se kod nas o “botovima” pogrdno govori da rade za sendvič i dnevnicu, u Kini se onlajn komentatori pežorativno nazivaju “armijom od 50 centi”, što je aluzija na njihovu potplaćenost. Za njih se priča da dobijaju jasne instrukcije šta smeju a šta ne da pišu i komentarišu.
U 2013. godini “analitičar za javno mnjenje na internetu” je postalo zvanično zanimanje u Kini, a Pekinška jutarnja štampa procenila je da u ovoj “struci” radi dva miliona ljudi. Njihovi glavni zadaci su praćenje i analiza javnog mnjenja i izveštavanje nadležnih o istom.
Izvor: Gardijan