Situacija sa Grčkom se pogoršava i finalni dogovor neće se skoro desiti, jer nijedna strana nije spremna da preuzme rizik, smatraju u Saxo Banci.
Evropska centralna banka povećala je obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za grčke banke krajem marta. Političko rešenje biće pronađeno, ali je za to potrebno vreme, smatra Kristofer Dembik (Christopher Dembik), ekonomski analitičar Saxo Banke.
„Stvarni rok za Grčku do kada ova zemlja mora da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci je 20. jul. Grčka je u stanju da izmiri svoje finansijske obaveze, jer poseduje rezerve od 87 milijardi evra finansijske imovine u obliku učešća u javnim preduzećima i bankama. Poslednji izveštaj datira iz septembra 2014, pa možemo smatrati da je iznos znatno devalvirao poslednjih meseci . Ipak, dovoljno je za izmirenje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu narednih nedelja“, naglašava Dembik.
Kratkoročno gledano, najverovatniji scenario je labav sporazum u formi malih zajmova sa odloženim socijalnim obećanjima od strane Vlade Grčke, kako bi se uštedelo na vremenu. Ovaj sporazum može da uključi produženo dospeće duga i do 50 godina i nametanje kontrole kapitala kako bi se izbeglo nekontrolisano povlačenje sredstava iz banaka. Ono je u martu dostiglo 2,5 milijardi evra, što je ipak manje nego prethodnog meseca. Sveukupno gledano, skoro 22,3 milijarde evra su povučene od početka godine. Suma je značajna, ali ona predstavlja sedminu ukupnog depozita u bankama u januaru.
„Posredni sporazum neće biti dovoljan da reši krizu, jer je grčki dug i dalje neodrživ. Produženi rok otplate do 50 godina je najčešće pominjano rešenje od strane kreditora, ali ono neće smanjiti težinu ukupnog duga i neće dati dovoljno fleksibilnosti Vladi da pomogne i stimuliše ekonomski rast. U ovoj situaciji, Grčka je skoro osuđena na propast i moraće da prođe kroz deceniju štednje“, smatra Dembik.
Grčkoj je potrebna katarza da bi počela ispočetka. Svako zna da je jedini izlaz u restrukturiranju duga, ali je to politički osetljivo pitanje u ovom trenutku. Razgovori o tome se mogu desiti dve ili tri godine nakon ključnih izbora u Španiji (2015), Francuskoj i Nemačkoj (2017). U savršenom svetu, rezanje duga bi trebalo da bude oko 50% ili 60%, ali nijedna članica EU nije spremna da prihvati takav značajan gubitak. 30% rezanja zvuči razumnije i mogla bi biti dobra ponuda za Grčku i njene poverioce.
U tom slučaju, reakcije tržišta su nepredvidive. Moguć je kratkoročni efekat okidača i nemogućnost ispunjenja obaveza Grčke može dovesti do porasta kamatnih stopa za zadužene južnoevropske zemlje kao što je Italija. Mnogi hedž fondovi bi iskoristili takvu priliku da naprave lak profit. Ipak, negativni uticaj bi svakako bio ograničen jer privatni sektor gotovo da nije ugrožen i Evropska unija može da spreči paničnu prodaju brojnim instrumentima kao što je politika kvanititativnog popuštanja Evropske centralne banke (ECB QE), OMT program (Outright Monetary Transactions programme), ESM (European Stability Mechanism) i bankarska unija. Nemogućnost izvršenja obaveza deluje kao najmanje loše rešenje kako bi se okončala grčka drama koja predstavlja realni rizik za evropski ekonomski oporavak, smatraju u Saxo Banci.