Pad standarda, rast crnog tržišta i snižavanje kriterijuma u odabiru galerijskog sadržaja, ugrožavaju privatne galerije koje decenijama nastoje da obezbede kvalitet i raznovrsnost u svom programu i pruže šansu talentovnim, a još neafirmisanim mladim umetnicima, kaže Borka Božović, direktorka Galerije Haos koja, uprkos teškim okolnostima, ove godine navršava dvadeset godina rada.
Najskuplje umetničko delo na svetu je slika Pola Gogena „Nafea Faa Ipoipo“ (Kada ćeš se venčati?), koja je početkom februara ove godine prodata za 300 miliona dolara. Kako piše britanski Gardijan, Gogen je ovo platno naslikao 1892. godine, i godinama je bilo izloženo u Kunst muzeju u Bazelu. Njen prethodni vlasnik je bio švajcarski kolekcionar Rudolf Stehelin, a slika je, prema nepotvrđenim informacijama, prodata Muzeju u Kataru.
U svetu kolekcinarstvo više nije samo strast bogatih, već i deo strategije investicionih fondova koji, osim akcija, obveznica i nekretnina, portfolio investicija proširuju i umetničkim delima. U tome prednjače menadžeri „hedž fondova“, a kao veliki ulagači u umetnička dela sve su prisutnije i vodeće kompanije u oblasti advertajzinga i informacionih tehnologija.
Tržište bez kriterijuma
U Srbiji nema dostupnih podataka o tržištu umetničkim delima, već samo spekulacije da među bogatim ljudima postoji niz kolekcionara koji uglavnom ulažu u već afirmisana imena kao što su Sava Šumanović, Milan Konjović i Nadežda Petrović, dok se veoma retko spominju imena onih koji su spremni da ulažu u dela mladih autora. U raspravama o stanju na aktuelnoj umetničkoj sceni, već gotovo dve decenije se ponavljaju iste ocene da neuređenost ovog segmenta tržišta sa jedne strane onemogućava da se utvrdi „ko koliko vredi“, a sa druge destimuliše privatna ulaganja u umetnost.
Interes kompanija da od galerija otkupljuju umetnička dela, posebno mlađih autora, na domaćem tržištu je sveden na retke pojedinačne inicijative, koje bi prema mišljenju upućenih mogle da postanu daleko masovnije kada bi država omogućila poreske olakšice za takav vid ulaganja. Kao prepreka u afirmaciji mladih umetnika navodi se i njihov zakonski status, koji slobodne umetnike tretira kao preduzetnike i nameće im istovetne poreske obeveze kao u bilo kom preduzetničkom poslu, ne vodeći računa o činjenici da, na primer, obrt u trgovini robom široke potrošnje ne može biti uporediv sa načinom na koji funkcioniše tržište umetničkim delima.
Kvalitetno sačinjena poreska politika i njena dosledna primena u praksi značajno bi doprinela regulisanju ovog segmenta tržišta i smanjila „crno tržište“ umetničkim delima na kome se novac nekontrolisano sliva u džepove pojedinaca, smatra i Borka Božović, koja već dvadeset godina upravlja beogradskom Galerijom Haos i bori se za njen opstanak. Do sada je u Galeriji izlagalo preko tri stotine umetnika iz zemlje, regiona i sveta, čak sa svih kontinenata. Ali, u uslovima gde ne postoji razvijeno tržište, i gde nije regulisan status izložbenih prostora i kulturnih institucija koje se bave izložbenom delatnošću i promovisanjem likovnih, odnosno vizuelnih umetnosti, nemoguće je poslovati na način uobičajen u svetu.
„Galerije ne mogu da pomažu umetnicima i umetničkoj produkciji zato što ne uspevaju da prodaju gotovo nijedno delo. U našoj sredini još uvek je moćnije crno tržište i kupovina po ateljeima ili stanovima, nego u prostorima koji su tome namenjeni“, kaže Božović i dodaje. „U ovoj delatnosti se svuda u svetu podrazumeva provizija i plaćanje poreza, osim u našoj zemlji, a dodatni problem je ekonomsko osiromašenje srednje klase, među kojom je i najveći broj obrazovane publike za ono što nudi savremena likovna scena. Zato je neophodno uložiti ogroman rad u kvalitet programa i ostati dosledan visokim profesionalnim standardima, što nam je, uprkos problemima, omogućilo da vremenom postanemo poznata i veoma prestižna institucija“.
Negovanje publike
Galerija Haos poznata je po svom programskom opredeljenju da publici predstavlja autore svih generacija koji se bave likovnim izražavanjem kroz formu crteža. Ova galerija kroz dva, davno ustanovljena ciklusa, “Glasovi novog veka” i “Progresivne nade”, stalno daje šansu mladim stvaraocima da se predstave, a u poslednjih nekoliko godina u saradnji sa našim i francuskim akademikom Vladimirom Veličkovićem u Haosu se dodeljuje i Nagrada za crtež stvaraocima do 40 godina starosti. Veličković im obezbeđuje finansijsku podršku u iznosu svoje nacionalne penzije, a galerija jednomesečni termin da predstave svoje radove i uspostave nove kontakte sa umetničkim svetom.
Uprkos krizi, Galerija nastavlja sa izložbenom delatnošću, a deo sredstava obezbeđuje kroz projekte sa kojima konkuriše na više adresa. „Zahvaljujući viskokom kvalitetu projekata uspevamo da dobijemo subvencije, ali one nikada nisu dovoljne, pa većinu troškova pokrivamo ogromnim ličnim radom i iz porodičnog budžeta“, kaže Borka Božović. Galerija je alternativne izvore finansiranja potražila u domaćoj privredi, a rezultat tog angažovanja je da Kablovska mreža Srbije (SBB) danas obezbeđuje trećinu sredstava koja su neophodna za realizaciju predviđenih programa.
Na pitanje kako u aktuelnim uslovima uspeva da privuče publiku, Božović odgovara da je to veoma zahtevan posao koji traži stalnu i raznovrsnu komunikaciju sa javnošću povodom svakog projekta. „Naše konferencije za medije često prarastaju u male debatne rasprave i kvalitetne intervjue sa autorima i novinarima, a potom i sa gostima Galerije, što je vidljivo i u činjenici da imamo vernu i odnegovanu publiku.“
Za dve decenije postojanja, Galerija Haos je uspela da privuče mnoštvo posetilaca, ne samo među pojedincima koji su profesionalno zainteresovani za najnovije umetničke tokove, već i među širom publikom, od srednjoškolaca i studenata do predstavnika diplomatskog kora. Posetioci dolaze i iz drugih krajeva Srbije i regiona, a među publikom je i sve više stranih turista iz svih delova sveta. Borka Božović ističe da posebno ohrabruje interesovanje mlađe publike. To je, kako ističe, razultat ogromnog entuzijazama i profesionalnog pristupa koji obezbeđuju kvalitet i raznovrsnost u programu Galerije, i doprinose boljoj slici celokupne umetničke scene u Srbiji.
Internet galerije
Mogućnosti koje nudi Internet – dostupnost velikom broju korisnika uz mala ulaganja, uticao je i na ubrzani porast on-line galerija u svetu. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je njihov nagli rast doveo do suprotnog efekta: utapanja u moru konkurencije. Zato su umetnici počeli da se povezuju i da kreiraju velike Internet galerije, gde zajednički predstavljaju svoje radove. U njima, danas, izlaže i po nekolko stotina umetnika, od kojih mnogi duguju svoju afirmaciju upravo činjenici da su svoje radove prvi put izložili na svetskoj mreži.
Neke virtuelne galerije ne prodaju slike direktno, već omogućavaju kupcima da pogledaju izložene radove i potom ih povezuju sa umetnicima za čija dela su zainteresovani. Ovakav tip galerija na svojim portalima često nude mnoštvo informacija o aktuelnim kretanjima na tržištu umetnina, edukuju širu publiku kroz kolumne uglednih kritičara i omogućavaju diskusiju poserdstvom foruma. Druge se bave isključivo direktnom prodajom, dok pojedine Internet galerije u svoj rad uključuju i produkciju elektronskih časopisa, koji su pretežno namenjeni upotrebnim umetničkim predmetima.
Internet galerije u svetu dobro su uhodan posao koji nekima donosi prestiž i novac, a drugima priliku da na jednostavan i jeftin način prikažu ostatku sveta ono što rade. Dodavanjem edukativnih sadržaja pružaju korisnicima i mogućnost da saznaju nove stvari o umetnosti, ali i izgrade sopstveni ukus, jer na jednom mestu mogu da vide radove različitih autora, stilova i tehnike.