Slika malog ostrva sa palmama na peščanoj obali i smaragdno čistim morem za mnoge je pojam rajskog utočišta od gradske vreve i životnih problema. Neke ostrvske zemlje, naročito one manje, su i poreski rajevi privlačni za brojne biznismene i „biznismene“. Imati sopstveno ostrvo u svetu bogatih pitanje je prestiža. Život „običnih“ ljudi na naseljenim ostrvima širom sveta, međutim, često nije nimalo lak i daleko je od raskošnog.
Konsultantska kuća Bradley Hackford objavila je nedavno godišnju listu zemalja najboljih za strane doseljenike, rangiranih na osnovu nekoliko parametara: poreska politika, bezbednost i pravna sigurnost, kvalitet života i programa lokalnih samouprava koji podstiču investicije, kao i geografski položaj.
Prvo mesto zauzela je Antigva i Barbuda, ostrvska država iz Karipskog mora, na samoj granici sa Atlantikom, i to zato što je za dobijanje stalnog boravka u toj zemlji potrebno ulaganje u vladine programe od minimum 250.000 dolara ili kupovina nekretnine vredne 400.000 dolara. Poreza na dohodak stečen u inostranstvu nema, već se oporezuju samo prihodi ostvareni u Antigvi i Barbudi. Pored Velike Britanije, velike i moćne ostrvske zemlje, među prvih 10 su se našli i Bahami, Mauricijus, Malta i Kajmanska ostrva, na kojima je, recimo, dovoljna investicija od oko 560.000 evra za dobijanje boravka, dok prihodi preduzeća i ljudi nisu oporezovani.
Pazarni dani
Bogati ne samo da osnivaju firme na ostrvima koja im nude razne pogodnosti za poslovanje, već ih i kupuju. U Evropi su naročito privlačna privatna grčka, koja su se do sada retko prodavala i ostajala su generacijama u vlasništvu istih porodica. Krajem prošle godine, prema pisanju Wall Street Journal-a, prodavalo se oko 20 grčkih ostrva u privatnom vlasništvu. Većina njih je potpuno nerazvijena, neka su šumovita, a druga uglavnom kamenita. Cene ostrva kreću se od nekoliko miliona do više od 100 miliona evra i prema rečima stručnjaka niže su za oko 30 odsto u odnosu na period pre krize.
Otežavajuća okolnost potencijalnim kupcima je i to što mnoga od ukupno oko 6.000 ostrva nisu pogodna za razvoj, a i pristup im je težak. Kupci ostrva prolaze složenu birokratsku proceduru u više od 30 koraka, uključujući i proveru predstavlja li potencijalni budući vlasnik pretnju za nacionalnu sigurnost zemlje. Neke kupce odvraća i propis po kom su u Grčkoj sve plaže javne, pa bez obzira na to koliko je ostrvo udaljeno ili skupo plaćeno, svako čamcem može da dođe na kupanje.
I dok se u Grčkoj povećava broj privatnih ostrva koja se nude na prodaju, na drugoj strani planete, u Kini, raste interes za kupovinu stranih ostrva. U Kini, naime, prodaja ostrva nije moguća, već se ona daju u zakup na 50 godina. Početkom marta, Čajna dejli je objavila da su kineski biznismeni ove godine kupili tri ostrva u inostranstvu i to – na internet aukciji. Jedan od njih zakupio je ostrvo u Fidžiju na 99 godina za pet miliona juana ili oko 800.000 dolara, dok je građevinski magnat iz provincije Junan kupio ostrva u Grčkoj i Kanadi za 6,2 miliona, odnosno1,7 miliona juana. Početna cena za sva tri ostrva bila su jedan juan, a prodata su u roku od 12 sati. Za njih se nadmetalo 48 potencijalnih kupaca.
Države koje upravljaju ostrvima ne pribegavaju olakšicama samo da bi privukle investitore. Da bi olakšale život ostrvljanima, mnoge vlade osmislile su čitav niz olakšica kako bi sprečile iseljavanje i osigurale razvoj na tim lokalitetima.
Stopa PDV-a u Grčkoj trenutno iznosi 23 odsto, niže stope su 13 i 6,5 odsto, dok na ostrvima važe posebni uslovi. Upravo to je jedan od kamena spoticanja između vlasti u Atini i međunarodnih kreditora, koji odavno od Grčke traže da izmeni sadašnji poreski sistem i ukine niže stope PDV-a na ostrvima. Procenjuje se, naime, da grčka državna kasa zbog nižih poreskih stopa na ostrvima godišnje gubi oko 350 miliona evra.
U slučaju da Atina pristane na ove zahteve,sva imovina i usluge na nekim egejskim ostrvima bile bi oporezovane kao i u ostatku zemlje. To znači da bi porezi na ostrvima kao što su Mikonos i Rodos porasli sa pet odsto, devet i 16 odsto procenata, koliko iznose danas u zavisnosti od kategorizacije, na 6,5 odsto, 13, i 23 odsto.
Daleko od sna
I susedna Hrvatska bori se da na ostrvima zadrži stanovnike, posebno mlade, raznim podsticajima i fiskalnim olakšicama. Demografi upozoravaju da ostrva ubrzano stare i da se mladi teško odlučuju da tamo da žive. Početkom 20. veka na ostrvima koja danas pripadaju Hrvatskoj živelo je oko 167.000 ljudi ili 5,3 odsto stanovnika današnje hrvatske teritorije. Sredinom prošlog veka bilo ih je manje, oko 150.000 ili 3,9 ukupnog stanovništva Hrvatske. Prema popisu iz 2011. Hrvatska ostrva nastanjivalo je 124.955 ljudi ili 2,9 odsto ukupnog stanovništva. Na jednom kvadratnom metru živi 38 stanovnika, što je manje nego na ostalim sredozemnim ostrvima. Stručnjaci procenjuju da je situacija na terenu nešto gora nego što to pokazuje statistika jer se vlasnici vikendica, zbog određenih olakšica, neretko prijavljuju kao stalni stanovnici ostrva.
Osnovni razlozi za iseljavanje iz rodnih uvala, kako tvrde hrvatski ostrvljani, su nemogućnost osiguranja egzistencije, neadekvatna zdravstvena zaštita i često slaba povezanost. Industrija na većini ostrva nije dovoljno razvijena, a tradicionalni, mahom sezonski poslovi, poput turizma i poljoprivrede – vinogradarstvo, gajenje maslina i voća i stočarstvo – nisu dovoljno jak motiv za ostanak mladih.
Kroz podsticaje žiteljima ostrva na osnovu Zakona o otocima, koji je na snazi od 1999. godine, država godišnje u proseku ulaže oko 1,5 milijardi kuna ili oko 200 miliona evra prema sadašnjem kursu. Poslednji izveštaj o sprovođenju ovog zakona, koji su početkom aprila razmatrali poslanici hrvatskog parlamenta, tokom 2013. iz budžeta je za ovu namenu uloženo 1,4 milijarde kuna ili oko 190 miliona evra. Od toga je nešto više od milijarde kuna uloženo kao nepovratna sredstva, a 360 miliona kuna kroz kredite. Najviše novca potrošeno je za subvencionisanje i jačanje linijskog saobraćaja sa obalom.
Glavna ulaganja usmerena su uglavnom u infrastrukturu, a premalo se ulaže u privredu, zamerili su opozicioni predstavnici u Saboru, složivši se da je gotovo dvadesetogodišnji poseban tretman hrvatskih ostrva dao, ipak, neke rezultate. Izostali, su međutim, veći podsticaji za kulturu i zdravstvo, koji su „važni ne samo za stanovnike ostrva već i za turiste“. Zbog toga, kažu, ni turistička sezona ne traje tokom cele godine.
Veliki izazov za ostrvljane je i to što su cene osnovnih životnih namirnica na ostrvima, prema rečima poslanika Branka Vukšića, za oko 30 odsto skuplje nego u „najskupljoj prodavnici u Zagrebu“. Preskupe su karte za trajekte. Posledica svega toga je da se na ostrvima živi loše, zbog čega će ostati pusta.
Za oko trećinu skuplja je i gradnja kuća na na ostrvima u odnosu na obalski i kontinentalni deo Hrvatske, jer se građevinski materijal i nameštaj dopremaju trajektima. Gradnju dodatno poskupljuju, svedoči jedan razočarani vikendaš na Cresu, kopanje i zidanje septičkih jama i cisterni za vodu, kao i skupa radna snaga koja se angažuje sa kopna.
Može li, na kraju, miris borovine, toplo i čisto more i pesma cvrčaka sve to da nadoknade?
Kriza na ostrvu preti „Šanelu 5“
Zbog složene ekonomske situacije na Komorskim ostrvima svetski stručnjaci, upozoravaju da je proizvodnja mnogih poznatih parfema, među kojima i „Šanela 5“ u opasnosti. Za dobijanje ovog mirisnog klasika, naime, koristi se eterično ulje iz cvetova biljke ilang-ilang koja raste samo na ovim ostrvima. Nedostatak novca, masovno branje cveća i seča zasada ugrožavaju proizvodnju ove biljke. Godišnje se na Komorskim ostrvima proizvede 30 do 40 tona etarskog ulja. Vrednost jednog kontejnera sa 30 litara tog proizvoda je nekoliko hiljada evra, a plate berača cvetova su oko 50 evra mesečno.
Mirjana Knežević
broja 117, maj 2015.