Prvi put sam bio u Holandiji u maju 1986. Moj prijatelj Nikolas je bio student u Groningenu i on je za mene pripremio program putovanja po različitim delovima zemlje i gradovima, ali i sastavljen od posjeta muzejima i slično. Ono što on nije planirao su mnogobrojna nova iskustva i stvari koje su za Holanđane i Holanđanke sasvim uobičajene, a za mene su bile nove, interesantne i u nekim slučajevima čudne i veoma veoma strane.
Jedna od interesantnih stvari je bila vožnja bicikala, zatim čudni su mi bili holandski toaleti (to je tema koja zaslužuje poseban članak) a veoma veoma strana mi je bila holandska hrana. Moje prvo veliko jelo u Holandiji je bio jako dobar Gravče na tavče ali sa dodatim ananasom i sitno ribanim jabukama. Mama me je naučila da se slano i slatko se ne mješaju i ta kombinacija me je duboko uznemirila. Malo sam ja tada znao da je to bio početak mojih avantura u svetu „nove hrane“.
Pre svega treba reći da je tradicionalna holandska hrana zapravo hrana siromašnih farmera i ribara: krompiri sa povrćem i malim komadom mesa ili nekada riba. I to je to. Međutim kako je Holandija postajala sve bogatija zemlja tako su se i navike ishrane mjenjale. Sve više i više Holanđani su shvatali da je njihova tradicionalna hrana totalno bezveze i počeli su da prihvataju hranu njihovih kolonija (Surinama, Indonezije i holandskih Karibskih ostrva) kao i Italijana, Francuza, Španaca, a u poslednje vrijeme i Turaka i Marokanaca koji su kao gastarbajteri sa sobom donijeli kako svoju hranu, tako i satelitske antene za gledanje muzičkih programa iz matične zemlje.
Naravno moderni Holanđani vole da miksaju, kako muziku (najčuveniji DJ-evi su iz Holandije), tako i hranu i ukuse. Na tipičnom holandskom stolu se u 2015-oj veoma lako može naći rižoto (iz italijanske kuhinje) sa morskim algama (iz japanske kuhinje) i sa pirjanim slatkim krompirom (iz surinamske kuhinje) i Shiitake gljivama, pa sve to posuto sa prženim lukom i ribanim kokosom (iz Indonezije). Dakle, sve to na jednom tanjiru! Tačnije rečeno na MOM tanjiru, koji mi je prošlog petka tokom večere poslužila moja dobra prijateljica i dalja susjeda Korina. Lekker! (u prevodu: UKUSNO!)
Međutim, tu se čudne stvari ne završavaju. Naime nakon 24 godine života ovdje ja sam se nekako navikao na „novu hranu“, kako Holanđani popularno zovu miksanje ukusa flore i faune sa svih strana sveta.
No, u januaru 2013. sam se suočio sa čudnom holandskom hranom ali ovog puta na web stranici BBC-a. Naime 5. avgusta 2013. tim specijalista sa holandskog univerziteta u Maastrichtu je u Londonu javno predstavio napravljen komad mesa – hamburger! Napravljen od ćelija uzgajanih u laboratoriji, a cijena sitnica: 300 hiljada dolara plaćenih od strane Sergeja Brina, jednog od osnivača Googlea. To je bila zgodna promocija ali bez većih posljedica za široke narodne mase. Za sada.
No, ono što mi se desilo prošlog petka je bio doživljaj nove hrane iz skroz druge perspektive. Naime u samoposluzi u mom malom selu sam naišao na 3 nova proizvoda – hamburgere, šnicle i nuggetse ali napravljene od mesa insekata, preciznije od – crva.
Naravno to sam morao da probam i moram priznati da je ova hrana bila izuzetno ukusna.
Insekti su se počeli pojavljivati u holandskim samoposlugama jer je do svjesti ljudi ovdje došla činjenica da je uzgajanje krava za meso veoma skupa i intenzivna aktivnost. Ne samo da za proizvodnju jednog kilograma kravljeg mesa treba 6 kilograma biljne hrane, nego krave proizvode i ogromne količine metana (gasa koji dovodi do zagrijavanja planete).
Insektno meso je sa druge strane veoma efikasno – insektima treba samo malo više od kilograma biljne hrane za kilogram mesa, njihovo meso je veoma bogato belančevinama i ostalim hranljivim supstancama i nema masti. Crvi, skakavci i ostali insekti su u Evropi egzotična hrana, za razliku od velikih delova Afrike i Azije gde su uobičajeni dio jela.
No, svakome je nešto su različite stvari neuobičajene. Meni su sinoć došli gosti na večeru i kada sam im poslužio tradicionalni bosanski burek i zeljanicu (tradicionalni mamin recept), polizali su prste i dali su mi mnogo komplimenata jer im se veoma dopala ta „nova hrana“.
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys