Narodna skupština Republike Srbije donela je 7. maja 2015. godine Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji će stupiti na snagu i primenjivaće se od 1. januara 2016. godine. Razlog odloženog stupanja na snagu je da bi sudije imale vremena da se pripreme za postupanje u skladu sa novim Zakonom.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: „Zakon“) potpuno menja trenutni sistem zaštite prava na suđenje u razumnom roku, i sveobuhvatno definiše pravne lekove kojima se ovo pravo štiti. U srpskom zakonodavstvu ovim pravnim pitanjem bavilo se tek nekoliko članova Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 101/2013), što svakako nije bilo dovoljno da se reši problem čestih povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Svrha Zakona nije samo sudska zaštita ovog prava, već i sprečavanje povreda zaštićenog prava. Zakon predviđa uslove, način i proceduru za ostvarivanje zaštite prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravično zadovoljenje u slučaju povrede ovog prava.
Zakon pruža zaštitu svim strankama u svim vrstama postupaka pred srpskim sudovima, osim postupaka pred upravnim organima, javnog tužioca kao stranke u krivičnom postupku, ili privatnog tužioca i oštećenog tužioca ako nisu istakli imovinskopravni zahtev.
Pravni lekovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku su sledeći: 1) Prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor); 2) žalba; 3) zahtev za pravično zadovoljenje.
Prigovor i žalba su pravni lekovi za ubrzavanje postupka, preventivnog karaktera, i treba da se podnesu pre kraja postupka na koji se odnose. O prigovoru odlučuje predsednik suda. Kada ispita tok postupka, može da izda nalog za ubrzavanje postupka. Ako zahtev odbije, stranka ima pravo da podnese žalbu. Postupak po žalbi vodi predsednik neposredno višeg suda.
Samo stranka koja je podnela prigovor ili žalbu ima pravo da podnese zahtev za pravično zadovoljenje, i to samo kada se tokom tih preventivnih postupaka utvrdi da je sud povredio pravo stranke na suđenje u razumnom roku.
Zahtev za pravično zadovoljenje obezbeđuje pravo na: pravedno obeštećenje – isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, i objavljivanje presude da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Kumulativno ostvarivanje oba prava moguće je u slučaju ozbiljne povrede prava na suđenje u razumnom roku. Visina novčanog obeštećenja kreće se od 300 do 3000 evra. Zahtev za pravično zadovoljenje prvo se vodi pred Državnim pravobranilaštvom, a u drugostepenom postupku pred sudom.
Usvajanjem Zakona namera zakonodavca je bila da se sveobuhvatno i detaljno definiše pravo na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da će se Zakon primenjivati od 1. januara 2016, očekuje se da će primena Zakona u praksi prve rezultate dati krajem 2016. U svakom slučaju jasno je da će stranke na raspolaganju imati nove pravne lekove za zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku.
Đorđe Novčić,
Partner, Advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić