Da mogu da biraju, stanovnici većine evropskih zemalja odmor bi provodili u Španiji, Italiji ili Francuskoj. Oni koji imaju sreću da u tim zemljama žive, najčešće i letuju u domaćim turističkim centrima. Zbog ekonomske krize koja već godinama pritiska svet, pri izboru gde i kako odmarati kao odlučujući faktor nametnula se debljina novčanika.
Turistički radnici širom sveta gotovo neprekidno smišljaju nove ponude kako bi privoleli goste da baš kod njih ostave novac. Slično je i sa državama koje se na razne načine dovijaju kako da u svojim kasama povećaju priliv od turizma. Za većinu turista iz Evrope koji svoj glavni godišnji odmor „troše“ leti, omiljena odredišta su i dalje, ipak, morske plaže i upravo tamo tokom najtoplijih meseci sliva se najveći broj ljudi. Zbog ekonomske krize koja već godinama pritiska svet, pri izboru gde i kako odmarati kao odlučujući faktor nametnula se debljina novčanika, koja je često presudna i za „brušenje“ odluke o tome da li letovati „kod kuće“ ili u inostranstvu.
Odmor u svojoj zemlji ove godine planira da provede svaki četvrti od deset građana (43 odsto) Evropske unije i još pet zemalja (Turska, Makedonija, Crna Gora, Island i Moldavija) obuhvaćenih godišnjim istraživanjem „Eurobarometar“ Evropske komisije. Da više od četiri dana odmora provedu na domaćem terenu, pri tome, češće se odlučuju žene nego muškarci i stariji građani u odnosu na mlađe. Dugoročan trend, međutim, pokazuje da odmaranje „na rodnoj grudi“ polako posustaje u odnosu na letovanja u drugim zemljama.
Odmor bez prelaska granice
Kada je, pak, reč o omiljenim destinacijama za odmor stanovnika evropskih država, tu se situacija već godinama ne menja: Španija, Italija i Francuska drže primat na toj listi. Među najpoželjnijim turističkim odredištima su i SAD ili Kanada, Grčka, Nemačka, Azija ili Okeanija i Severna Afrika ili Srednji istok.
Žitelji evropskih zemalja koje su ozbiljne turističke sile, velikim delom zahvaljujući morskoj obali, odmore uglavnom provode“na domaćem terenu“. Najodaniji domaći turisti su građani Grčke i Turske kojih je čak 84 odsto lane provelo odmor u svojoj zemlji. Za njima mnogo ne zaostaju ni Hrvati (kojih je prema anketi Eurobarometra 80 odsto odmaralo u Hrvatskoj), zatim Bugari (75 odsto), Italijani (74 odsto), Španci (73 odsto) i Francuzi, od kojih se 71 odsto odlučilo da odmor provedu na nekoj od destinacija unutar granica svoje zemlje. S druge strane, najmanje zainteresovani da se odmaraju kod kuće su u Luksemburgu, Belgiji i na Islandu.
Grci najčešće letuju u Grčkoj, mada uglavnom izbegavaju poznate turističke centre koje, najčešće leti, „preplave“ gosti iz inostranstva, pa i iz Srbije. Prethodnih godina, međutim, povećan je broj Grka koji posećuju Tursku, a sličan trend prisutan je i sa druge strane – Grčku je prošle godine, prema pisanju atinskih medija, posetio rekordan broj gostiju iz Turske, više od milion. Ove dve zemlje, inače, slične su i po broju ispitanika koji kažu da zbog ekonomske situacije neće ići na odmor.
Hrvatska je jedno od najomiljenijih odredište za letovanje Česima, Mađarima, Austrijancima, Poljacima, Slovencima i Slovacima. I domaćem stanovništvu, naravno, koje najviše traži, kako pišu hrvatski mediji, morske sedmodnevne aranžmane u hotelima sa dve zvezdice i organizovani prevoz – jer je putovanje sopstvenimn automobilom za mnoge skupo zbog visokih putarina i cene goriva, a ni parking na obali nije jeftin. Mnogi se odlučuju i za boravak u gostima kod rodbine i prijatelja. Prema rečima hrvatskih turističkihradnika, građani te zemlje, kojima dubina džepa to dozvoljava, „ne beže“ ni od putovanja u Grčku, kao i druge evropske mediteranske zemlje. Prethodnih godina popularne su bile i jeftinije destinacije, poput Tunisa i Egipta, ali na tražnju za takvim aranžmanima bitno utiče politička situacija u tim zemljama.
Prošle godine, prema rezultatima Eurobarometar istraživanja, 55 odsto stanovnika Crne Gore odmor je provelo u svojoj zemlji. Izbor sve većeg broja Crnogoraca, tvrde u turističkim agencijama te zemlje, su Italija, Turska i Grčka.
Iz budžeta u budžet
Građani Srbije tradicionalno za odmor biraju Grčku, a zatim i Tursku, Crnu Goru i Bugarsku. U Hrvatskoj, prema podacima asocijacije Yuta, turisti iz Srbije najčešće letuju u sopstvenom aranžmanu. Procenjuje se da za odmore u inostranstvu stanovnici Srbije potroše oko 900 miliona evra.
Vlada Srbije odlučila je da podelom vaučera pokuša da deo ovih turista, a pre svega njihovog novca koji se odliva u druge zemlje, zadrži u Srbiji. Ukoliko odluče da letnji odmor provedu kod kuće, oko 100.000 građana trebalo bi za to da dobiju vaučere vredne 5.000 dinara.
Podsticaji razvoja domaćeg turizma nisu neuobičajeni u okruženju. Vlada Republike Mađarske je, primera radi, 2010. godine papirne vaučere zamenila novim, elektronskim sistemom kartica – rekreativnim karticama Széchenyi. Projekat je realizovan u cilju podsticanja razvoja domaćeg, receptivnog turizma. Rekreativna kartica namenjena je za plaćanje u domaćim ugostiteljskim objektima (hotelima i restoranima), banjskim lečilištima i domaćim kulturnim i sportskim institucijama. Zahvaljujući ovim podsticajima ili iz nekih drugih razloga, tek oko 62 odsto građana Mađarske izjasnilo se da je prošle godine odmor provelo u svojoj zemlji.
Subvencije postoje i u Makedoniji, a pokrivaju autobuski saobraćaj, redovne avio letove, čarter letove, putovanja železnicom, kombinovani prevoz, kružna putovanja i ture u zemlji. Međutim, za 70 odsto Makedonaca odlučujući kriterijum kada su birali gde će da provedu odmor prošle godine bili su sunce i plaže. Zato ne čudi podatak da je lane odmor u svojoj zemlji provelo samo 39 odsto građana Makedonije.
Najveći broj zemalja turističku privredu, ipak, podstiče kroz poreske olakšice, pre svega niže stope PDV-a. PDV za usluge smeštaja u Srbiji izosi 10 odsto, a do 2014. iznosio je osam odsto. Za većinu proizvoda i usluga stopa PDV-a inače je 20 odsto. U Hrvatskoj, gde je opšta stopa PDV-a 25 odsto, dok se za ugostiteljstvo (hrana u ugostiteljskim objektima, bezalkoholna pića, vino i pivo i usluge hotelskog smeštaja) primenjuje niža stopa od 10odsto. Standarni PDV u CrnojGori je 19 odsto, a sedam odsto je PDV za usluge smeštaja u hotelima, motelima, aparthotelima, turističkim naseljima, pansionima, kampovima i vilama. U Makedoniji niža stopa, koja se odnosi i na hotelski smeštaj je pet odsto, dok je opšta stopa18 odsto. Slično je i u Sloveniji, Bugarskoj, Rumuniji… U Češkoj, gde standardna stopa PDV-a iznosi 21 odsto, snižena stopa za neke proizvode je 15odsto, uključujući i usluge hotelskog smeštaja, ali se u nekim slučajevima taj porez ne naplaćuje uopšte.
Slađana Vidović
broj 118/119, jul/avgust 2015.