Internet je uveo demokratiju i u kolekcionarstvo: prodavci i kupci sa raznih strana sveta mogu da kontaktiraju bez posrednika, što snižava i troškove kupovine. Druga strana demokratije je povećani rizik od prevara, ali i otrežnjenje u kakvom svetu živimo i šta su sve ljudi spremni da papreno plate, poput vazduha sa koncerta slavnog rep pevača.
Na internetu se danas mogu naći razni kolekcionarski predmeti za trgovanje, od krajnje bizarnih, poput kamenja u bubregu filmskih zvezda, pa do luksuznih i istorijski veoma vrednih. Ono što im je zajedničko su – niže cene. Naime, kako piše američki investitor Džejms B. Klunan, ranije su ulagači u umetnine i druge kolekcionarske stvari imali dodatne trškove za plaćenje posrednika, koji su rasli zajedno sa vrednošću željenog predmeta, a neposredan kontakt kupca i prodavaca je bio retka privilegija tek u nekim kolekcionarskim krugovima, poput filatelista. Zahvaljujući mogućnostima direktne komunikacije, internet je ne samo snizio troškove nabavke, već i širom otvrio vrata za trgovinu najrazličitijim kolekcionarskim predmetima po celom svetu.
Kolkecionari mogu da pretražuju sajtove određenih brendova (kolekcionarske odeljke na svojim sajtovima imaju, na primer, Koka Kola i Dizni), ili specijalizovane kolekcionarske stranice za igračke, figurice, oružje preostalo iz ratova širom sveta, magnete za frižider, stripove i još mnoštvo drugih stvari. U poslednje vreme, za te namene se u velikoj meri koriste sajtovi specijalizovani za prodaju i kupovinu stvari, poput eBay-a, od kojih najveći broj ima i odeljak „kolekcionarstvo”.
Svaka roba ima kupca
Pomenuti eBay je, šta više, i nastao zahvaljujući jednom kolekcionaru. Programer iz Kalifornije Pjer Omidijar je 1995. godine, više iz hobija nego iz želje za zaradom, napravio sajt AuctionWeb i preko njega prvo ponudio na prodaju svoj pokvareni laserski pokazivač za prezentacije. Ubrzo se javio kupac, koji je na upozorenja vlasnika da je pokazivač pokvaren, odgovorio da je kolekcionar neispravnih laserskih pokazivača i da mu baš takav model nedostaje. Američki programer je prodao pokazivač za 15 dolara, ali mu je daleko više vredelo otkriće da svaka roba ima kupca. Ozbiljno se posvetio razvoju sajta eBay, preko kojeg se samo u prvom kvartalu ove godine trgovalo robom u vrednosti od 2,22 milijarde dolara.
Kod nas kolekcionari u ove svrhe posećuju sajtove poput KupujemProdajem i Limunda. Na njima se mogu naći razne kategorije proizvoda, od poštanskih markica, preko starih automobilskih tablica, starih fotografija, časopisa, vojne opreme, vremešnih uređaja, pa sve do predmeta koji su pripadali istorijskim ličnostima, među kojima najviše cene postiže Tito.
Olga Mirković Maksimović, izvršna direktorka LimundoGrada koji čine sajtovi Kupindo i Limundo, za B&F kaže da kolekcionarski predmeti u ukupnoj ponudi Limunda učestvuju sa 13, a u ukupnoj prodaji sa 14 odsto, dok je na Kupindu, Limundovom partnerskom sajtu, to učešće 15 i 25 odsto, sa trendom rasta. Maksimalno trajanje aukcije je 10 dana, tokom koje se na Limundu proda svaki četvrti predmet. Među kolekcionarskim predmetima najviše se nude razglednice, albumi sa sličicama i značke, a naša sagovornica ističe da se u ponudi igračaka proda svaka treća. Prosečna cena predmeta prodatih preko Kupinda je 250, a preko Limunda 350 dinara. “Najjeftiniji predmeti se prodaju za 10 dinara, a najskuplji predmet ove godine je prodat za 702.000 dinara, to je bila aukcija LOT od 222 umetničke slike”, kaže Olga Mirković.
Kolekcionarski predmeti na sajtu KupujemProdajem čine pet odsto ukupne ponude, što čini oko 25 800 oglasa ali broj ovih oglasa se iz godine u godinu povećava. U ovoj kategoriji je 47 grupa, a najveća je ponuda razglednica sa preko 3.600 oglasa, zatim domaćih znački sa više od 1.500 oglasa i replika automobila sa preko 1.000 oglasa. “Cene proizvoda dosta variraju, pa tako imamo predmete poput domaćih markica koji se prodaju po 10 dinara, ali i predmete koji se prodaju za 1.000.000 dinara, kao što je bio slučaj sa bronzanom figurom Tita”, kaže za B&F Maja Keča, marketing menadžer ove kompanije. Od zanimljivih predmeta koji su se našli u ponudi na sajtu, naša sagovornica izdvaja “Sveti Gral“, šlemove iz Prvog svetskog rata i knjige optočene zlatom, a jedan od najneobičnijih je set protiv vampira, oglas koji je imao preko 40. 000 pregleda. Na KupujemProdajem prodaja svih oglašenih predmeta traje u proseku 10 dana, mada se često dešava da se pojedini rasprodaju za nekoliko minuta.
Ko je ovde lud?
Iako su umetnička dela verovatno prva asocijacija na pojam “kolekcionarstvo”, preko interneta se, zapravo, daleko više prodaju druge stvari. Među popularnim predmetima izdvajaju se autogrami poznatih ličnosti, koji ponekad dostižu neverovatne cene. Tako je, na primer, najskuplja potpisana fotografija Bitlsa dostigla cenu od 38.734 evra, autogram Džejmsa Dina 25.336 a Brus Lija 15.488 evra. Sa procvatom „autogramskog“ biznisa na internetu su se pojavili i oni koji prodaju “lažnjake”, a sajtovi poput eBay-a svojim korisnicima nude savete kako da ih izbegnu: ne treba kupovati autograme od onih koji koriste privatnu opciju za nadmetanje; treba plaćati preko PejPala jer se tako može dobiti novac nazad (kompanija, inače, gasi naloge prodavaca falsifikata zbog rasta broja zahteva za refundaciju); treba izvršiti proveru šta je prodavac sve prodao ranije i da li je bilo reklamacija. Naravno, tu su i zdravorazumski saveti poput onog da ne treba kupovati autograme koji se nude po cenama daleko ispod tržišnih.
Podatak da neko izdvaja sumu u vrednosti garsonjere za jednu potpisanu fotografiju slavne ličnosti je samo kap u moru kolekcionarskih bizarnosti. Tako je, na primer, na onlajn prodaju dospela krv Ronalda Regana, nekadašnjeg predsednika SAD, koju je nakon neuspelog atentata na njega iz bolnice prokrijumčarila medicinska sestra. Kada je preminula, njen sin ju je ponudio na aukciji za 3.500 dolara, a anonimni kupac ponovo ponudio na akciji gde je dostigla cenu od čak 30.000 dolara. Međutim izbio je javni skandal i aukcija je otkazana, a krv je vraćena u Reganovu predsedničku fondaciju.
Još neverovatnija je ponuda vazduha sa koncerta američkog repera Kanje Vesta. Ponuđač je ovako opisao „proizvodni proces“ ove jedinstvene robe: “Otvorio sam kesu na koncertu i onda je zapečatio”. I prodao je za 60.000 dolara (?!), što je sigurno duboko povredilo drugog ponuđača, koji je teglu sa dahom Anđeline Džoli i Bred Pita uspeo da utrapi za “samo” 530 dolara. Daleko bolje se kotirao kamen iz bubrega glumca Vilijama Šatnera, legendarnog Kapetana Kirka iz „Zvezdanih staza“ koji je prodat za 25.000 dolara, a nakon ovakvih kolekcionarskih kurioziteta, gotovo normalno deluju osobe koje se nadmeću za vozčaku dozvolu Frenka Sinatre ili kreditnu karticu Kurta Kobejna.
broj 118/119, jul/avgust 2015.