U najnovijoj analizi tržišta glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen ističe svoje uverenje da američki dolar predvodi rasprodaju akcija na tržištu koja izaziva paniku širom sveta. Sva „zla“, kaže on, potiču od načina na koji monetarni sistem stvara dug uglavnom u dolarima i onda reciklira kapital nazad na tržišta kapitala u SAD.
Jakobsen navodi više razloga zbog kojih je uveren da američki dolar predvodi tržišta, jer on jača kada se: povećava cena servisiranja masivnog duga u američkim dolarima, stvara devalvacija radi održanja udela izvoza, smanjuje cena sirovina, smanjuje rast privreda na tržištima u razvoju, izvoznici gube tržišta. Dok po njegovom mišljenju dolar gubi na vrednosti kada: raste vrednost roba, smanjuje se opterećenje na dug i robe, ponovo se uspostavlja viši rast.
Dakle, živimo u vreme FIAT ekonomije (ekonomije dekretnog novca) sa američkim dolarom kao rezervnom valutom. Od kada je počela finansijska kriza bili smo svedoci ogromnog povećanja ukupnog duga; Kompanija Mekinsi (McKinsey) procenjuje da je globalni dug od 2007. godine porastao za 57,000 milijardi USD. To je uticalo da odnos globalni dug – BDP poraste za 17 procenata (prosek je 200% veći dug u odnosu na BDP).
Zbog toga je 57 biliona dolara novog duga održalo svetsku ekonomiju u životu, tvrdi Jakobsen i dodaje da su veći deo tog duga napravile novonastale tržišne ekonomije koje su podizale jeftine zajmove u dolarima i investirale u domaću ekonomiju. Sada kada je američki dolar porastao i sa njime „teret duga“, a u vremenu snažnog dolara kada su robe postale najjeftinije u poslednjih 15 godina – nema realnog dohotka.
Kreditni ciklus, kao i na kreditnim maržama, dostigao je najniži nivo u jesen 2014. godine što je prvi znak rasta „troška kapitala“ (CoC) pošto je to jedan od načina i porastao je po pitanju cene novca.
Indeks američkog dolara (DXY) dostigao je najvišu tačku u maju, a onda berze u julu/avgustu. Vrhunac rasta dolara se poklopio sa završnim padom cena roba koji je pokrenula savršena oluja: jaka američka valuta i visoki troškovi kapitala što je jednako ogromnom maržnom dugu denominovanog američkog duga, što sve zemlje sa tržištima u razvoju imaju, čineći manje relevantnim da li se radi o uvoznicima ili izvoznicima. Ako se tome doda ogromni ciklus bankarstva smanjenja zaduženosti kroz regulativu, troškovi kapitala će ostati na visokom nivou kao u jesen 2014. godine.
Američki dolar nas je doveo do ovde, navodi danski stručnjak i poručuje da će nas on i izvesti iz ove situacije putem već opisanog mehanizma.
U svom zaključku Jakobsen kaže da tržište ne bi dozvolilo tako duboku ispravku 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014, a činjenica da se desio ovaj kineski korak delimično potvrđuje njegovu teoriju da se krećemo ka statusu/modalitetu u kome monetarna politika ne može da pomogne, gde centralne banke sve više priznaju da nedostaci suviše niskih kamatnih stopa prevazilaze njihove prednosti.
U osnovi se desio rani početak pravog poslovnog ciklusa koji omogućava ispravku, ponovno uspostavljanje cena i bolju krajnju cenu strukture kapitala, zaključuje Jakobsen i poručuje – ako ste se juče osećali teško/loše onda se ohrabrite i shvatite da će ekonomija postati jača kada ovaj zaključak bude potvrđen.