Proizvodnja čaja je druga po veličini industrija u Indiji po zapošljavanju, sa više od 35 miliona radnika u preko 1.500 plantaža. Planinsko mesto Palampur nosi titulu „čajne prestonice“ severozapadne Indije, gde se čak i hoteli i odmarališta grade na plantažama lekovitog bilja. Oni privlače sve veći broj turista, željnih da se neposredno upoznaju sa proizvodnjom ovog napitka, koji se u Indiji pije umesto vode.
Čaj je posle vode najpopularniji napitak, što potvrđuje i najnovije istraživanje Soceity tea research centra, prema kojem se svakog dana u svetu popije više od tri milijarde šolja čaja ili preko 600.000 kilograma lišća čaja. Iako je čaj nastao u Kini pre 5.000 godina, koja je prema podacima ITC Annual Bulletin Supplement u 2012. sa 1.761 miliona kilograma bila vodeći proizvođač u svetu, u poslednjih nekoliko decenija za petama joj je Indija, koja je iste godine proizvela 1.111 miliona kilograma čaja. Praktično, ove dve zemlje generišu više od polovine ukupne svetske proizvodnje čaja, koja je prema istom izvoru u 2012. iznosila 4.527 miliona kilograma.
Proizvodnja čaja je druga po veličini industrija u Indiji po zapošljavanju, sa više od 35 miliona radnika u preko 1.500 plantaža. Među vodećim indijskim centrima za uzgoj i proizvodnju čaja je planinsko mesto Palampur, na čijem ulazu vas odmah opije miris ove biljke sa žbunova koji se pružaju sa obe strane puta i na okolnim padinama. Polja čaja prostiru se kilometrima kroz grad, sa pravolinijskim stazama ali i onima koje krivudaju poput lavirinta, među kojima se naziru radnici, uglavnom žene.
„Čajni“ turizam
Palampur kao da je odvojen od ostatka Indije. Tamno zelena boja plantaža koje rastu u hladovini visokih borova i jela pre asocira na evropski planinski predeo nego na polupustinjiski i brdoviti pejzaž Himačal Pradeša, indijske države u kojoj se Palampur nalazi. Ovaj grad nosi titulu prestonice čaja u severozapadnoj Indiji budući da, smešten u podnožju Himalaja i Dauladar planinskog lanca, ima savršenu klimu za uzgoj jednog od najtraženijih čajeva današnjice – zelenog čaja. Samo ime Palampur potiče od stare sanskritske reči “pulum”, što znači “mnogo vode”. Obilje vode koja u vidu mnogobrojnih potoka protiče kroz grad je, uz pogodnu klimu, najvažniji uslov za uzgoj kvalitetnog čaja.
“Ovo je jedinstven region u svetu. Od kada su Britanci doneli čaj 1849. u ove krajeve, mi uzgajamo jednu istu vrstu čaja, takozvani kineski hibridni žbun”, kaže Dr Gagneš Šarma, zamenik direktora za razvoj čaja u palampurskoj Državnoj čajnoj kooperatiivi, kompaniji koja se bavi proizvodnjom ovog napitka. Kao vazdušna banja, Palampur je oduvek privlačio vlastelu, najpre lokalne vladare a zatim i Britance koji su tu provodili vruća leta i koji su ovo mesto postavili na svetsku mapu kada je u 19. veku tadašnji načelnik Botaničkih bašti u severozapadnoj Indiji dr Jameson posadio drvo čaja. Ono se primilo neverovatnom brzinom i do kraja veka je pod čajem bilo više od 5.000 hektara. Međutim, kada su nakon velikog zemljotresa 1905. Britanci napustili ovaj region, plantaže čaja su bile prepuštene nedovoljno obučenim lokalnim radnicima i upravnicima sve do nezavisnosti Indije 1947. godine. Tada je nova vlada odlučila da revitalizuje ovu industriju, nudeći razne olakšice za sve one koji žele da se bave uzgajanjem ili proizvodnjom čaja.
Zahvaljujući pomoći države, od osamdesetih godina prošlog veka industrija čaja beleži ubrzan rast u Palampuru. Neki od velikih uzgajivača i prozivođača čaja su spojili ovu delatnost sa turizmom, podižući na svojim planatažama hotele i odmarališta. Tako, ljubitelji čaja mogu na licu mesta da se upoznaju sa njegovim uzgajanjem i proizvodnjom, istovremeno uživajući u pogledu sa hotelskih terasa na mirisne padine i snežni pokrivač Himalaja, ili u trčanju na stazama duž plantaža.
Danas se u Himačal Pradešu obrađuje više od 2.300 hektara čaja, od toga samo u Palampuru 1.300 hetara. Zahvaljujući državnim olakšicama, gotovo svako domaćinstvo u Palampuru bavi se uzgajanjem, ako ne i proizvodnjom čaja. Pored puta su nikli štandovi na kojima se prodaje sveže proizveden zeleni ali i crni čaj, a kontunuirane zalihe obezbeđuje berba koja traje od od početka marta do kraja oktobra. Indijski komitet za čaj, pri Ministarstvu trgovine i industrije, sarađuje i sa velikim i sa malim proizvođačima, istovremeno ih podučavajući kako da kultivišu savršenu stabljiku čaja, kako da je beru i suše.
Sve više posla, sve manje radnika
U državi Himačal Pradeš trenutno ima oko 5.800 uzgajivača čaja, među kojima je oko 20 velikih, čije plantaže se prostiru na površini većoj od 12 hektara. Neki od velikih uzgajivača se bave i proizvodnjom, otkupljujući dodatne zalihe od manjih plantažera, pa se na takav način uzgajivači i međusobno pomažu, objašnjava Šarma, ističući da zbog obilja posla nema negativne konkurencije.
Cena lišća čaja po kojoj ga mali uzgajivači prodaju većima, ili državnim kompanijama je 16 indijskih rupija (27 dinara) po kilogramu. Mala poljoprivredna domaćinstva mogu da prozivedu od 100.000 do 400.000 kilograma godišnje, u vrednosti od 2,7 miliona do 10 miliona dinara. Pri tome, država nudi subvencije od oko 25.000 rupija (43.000 dinara) po hektaru, što proizvođačima obezbeđuje da posluju gotovo bez gubitaka. Zato, dok se u drugim krajevima Indije stanovništvo bori sa nedostatkom posla i siromaštvom, stanovnici Palampura zbog rastuće tražnje imaju i previše posla, kaže Šarma.
Međutim, mali proizvođači sve češće nisu u stanju da prihvate nove poslove jer njihova deca ne žele da se bave ovim zanimanjem, a nedostatak berača čaja generalno postaje sve izraženiji problem. Šarma kao glavne razloge navodi razvoj nekih drugih industrija koje preuzimaju radnike, posebno građevinske, u kojoj se po danu zarađuje od 300 do 700 rupija (500 do 1.200 dinara), a na plantaži čaja samo 150 do 200 rupija dnevno (250 do 300 dinara). Kako bi zadržali obim i kvalitet proizvodnje čaja, vlada Himačal Pradeša planira da prebaci uzgajanje i proizvodnju u mesta oko Palampura, gde je klima ista, ali je životni standard u proseku niži.
Ipak, život bez čaja za mnoge ljude u Indiji je nezamisliv, ističe Sačin Solomon, stanovnik Palampura koji i sam u svom domu ima žbun čaja. „Šoljica čaja svakog dana štiti od mnogih bolesti poput srčanih problema, dijabetesa… Osim što je zdrav, čaj je toliko srastao sa našom kulturom da ga pijemo umesto vode“, objašnjava Sačin uz široki osmeh.
Pijemo čaj stariji od nas
Jednom posađen žbun čaja živi i rađa narednih 250 do 300 godina, a stabla čaja na plantažama Palampura stara su između 150 do 200 godina. Stoga, čaj koji ispijamo uz keksiće kod kuće ili u kafićima, najverovatnije je stariji od najstarijih stanovnika naše planete.
Katica Đurović, Palampur, Indija
Tekst je objavljen u letnjem dvobroju #118/119 časopisa „Biznis & Finansije“