Sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun izrazio je šokiranost jučerašnjim napadom mađarske policije na izbeglice u kojem je pretučena i ekipa naših novinara, sa RTS-a.
Ljudi koji sa Bliskog istoka beže od rata sada beže i od “organa reda i mira” jedne članice EU, koristeći novu rutu za put ka centralnoj Evropi – preko Hrvatske.
Do juče je 200.000 ljudi prepešačilo Mađarsku kako bi stiglo do razvijenijih evropskih zemalja u kojima planira da zatraži azil. No, od jučerašnjeg dana granica sa Srbijom je zatvorena.
Mađarski mediji prenose prognoze da u EU neće proći plan o kvotama za prihvat migranata i da će 120.000 pristiglih ljudi biti razmešteno na dobrovoljnoj bazi, odnosno na osnovu pristanka zemalja koje su odredište migranata.
Mađari se verovatno potajno nadaju tome, ali na pitanje novinara šta će raditi ako sistem kvota bude prihvaćen, njihov premijer Viktor Orban kaže da će onda morati da mu se povinuju.
Da li će im se ova želja ostvariti trenutno nikome nije jasno. Činjenica je da je plan o obavezujućim kvotama za prijem izbeglica doživeo debakl posle sastanka ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, ali isto tako lideri najmoćnijih država starog kontinenta imaju mehanizme za vršenje pritiska na članice koje ne žele da prihvate sistem kvota preko evropskih fondova.
Naime otpor prema kvotama je izražen u centralnoj i istočnoj Evropi, dok se zapadna zdušno zalaže za ovaj način razmeštanja izbeglica. Gardijan opravdava neke od ovih zemalja, poput Češke i Poljske, koje su već prihvatile veliki broj izbeglica iz Ukrajine, i koje ni na početku nisu bile saglasne sa politikom “otvorenih vrata” Nemačke a kamoli sada kada i ova zemlja blokira Šengen i počinje da se zatvara.
Pored njih, već pet zemalja – Turska, Grčka, Bugarska, Makedonija i Mađarka – imaju i fizičke prepreke za izbeglice u vidu žičane ograde.
Koja će struja, zapravo koja Evropa, u ovom sukobu pobediti ostaje da se vidi. Za sada se čini da je snaga na strani onih gostoljubivijih.