Kasno sinoć u Berlinu je završeno hitno zasedanje savezne i svih pokrajinskih vlada Nemačke. Tema zasedanja – izbeglička kriza i ko će snositi troškove zbrinjavanja ljudi.
Na kraju višesatne debate odlučeno je da savezna vlada pomogne pokrajine sa 4 milijarde evra, a pomoć će biće davana na mesečnom nivou u iznosu od 670 evra po izbeglici. Dodatnih 350 miliona evra će biti odvojeno za pokrajine,za pomoć u rešavanju problema izbegle dece siročadi, a 500 miliona evra za izgradnju socijalnih stanova.
Kako je naglasila kancelarka Angela Merkel „jedna od najvažnijih odluka je data u zaključku o ‘sigurnim državama’ porekla potencijalnih azilanata“. Prema ovoj odluci u kategoriju ‘sigurnih država’ uvrštene su Albanija, Kosovo i Crna Gora. To u prevodu znači da će budući zahtevi za azil koji budu stizali iz pomenutih država biti automatski odbijani.
Da je izbeglička kriza nekome maćeha a nekome dobar i lukrativan biznis pokazuje sve više primera iz Berlina, Minhena i drugih većih nemačkih gradova, gde je gorući problem pronalaženje i organizovanje smeštaja za izbegla lica. O gotovo „suludim cenama“, po kojima vlasnici stanova, hostela ili napuštenih industrijsko-administrativnih objekata izdaju gradovima i pokrajnama kapacitete za smeštaj izbeglica ovih dana bruje nemački mediji poput RTL-a, VOX-a i ARD-a.
Tako se stanovi od 70 m², za koje se ‘u normalnim okolnostima’ plaća redovna mesečna kirija od 1.000 evra, sada izdaju za izbeglice po ceni od 50 evra po danu. Znači, za pomenuti stan u kojem trenutno boravi 7 osoba, država i grad plaćaju vlasniku mesečno 10.500 evra.
Drugi je primer jednog hostela u Berlinu, kapaciteta do 208 osoba. Danas je taj hostel preuređen i u njemu se trenutno nalazi 700 osoba, uz plan vlasnice da se kapaciteti povećaju na 809 lica. U normalnim uslovima cena izdavanja ležajeva je 12 evra po danu, ali od kada su tu smeštene izbeglice vlasnica naplaćuje 25 evra po danu po osobi. U prevodu, njena mesečna zarada, koju kasira od grada Berlina, sada je 525.000 evra.
Ovakvih i sličnih primera je, kažu eksperti, sve više. Ako se to dešava u Nemačkoj onda svakako ne treba da nas čudi kada „šverceri“ migranata u Hrvatskoj ili Srbiji naplaćuju i po 500 evra (po osobi) za „prebacivanje izbeglica“ u Mađarsku ili Sloveniju.
Na drugoj strani mnogi vlasnici malih i srednjih firmi širom Nemačke, Francuske i Belgije kažu „kako im je ova kriza pomogla da konačno pronađu neophodnu radnu snagu“ jer lokalno stanovništvo nije bilo preterano zainteresovano za rad u pekarama, čistionicama i malim radionicama.
Procene saveznog nemačkog biroa za migracije kažu da se u toku 2016. očekuje priliv dodatnih 800.000 izbeglica sa Bliskog Istoka pri čemu se već sada postavlja pitanje – gde ih smestiti.
Zoran Vitorović, Cirih