Za zemlju za koju se pre nekoliko godina očekivalo da će biti sledeća evropska pločica domina koja će pasti, Mađarska je izgleda prešla veliki put, što je posebno istaknuto snažnim rastom prošlogodišnjih privrednih aktivnosti od 3,6%, navodi u najnovijoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci (Saxo Bank) Mads Kefed (Mads Koefoed).
U tekstu koji je deo dvonedeljne kampanje kojom se razmatra investiciona klima u zemljama Centralne i Istočne Evrope Kefed ipak navodi da su prognoze za ovu i narednu godinu opreznije, uprkos dominantnom očekivanju umereno visokog rasta, dok se smanjenje inostranog duga privatnog sektora nastavlja.
Tokom 2011. godine, evropska kriza duga je besnela i prelila se na Mađarsku, koja je već patila od brojnih sopstvenih problema. Prinos na desetogodišnje mađarske državne obveznice se ubrzo popeo sa 7% sredinom 2011. godine na skoro 10% na kraju godine, jer su sve tri glavne rejting agencije znatno snizile kreditni rejting Mađarske.
Mađarska forinta je izgubila trećinu svoje vrednosti u odnosu na dolar u istom vremenskom periodu, a takođe je pala i u odnosu na evro, mada ne tako dramatično, dok je indeks mađarske berze u najgorem trenutku krize pao za čak 40%. Ali zašto se desila tako nasilna reakcija na tržištima?
Lako je bilo proglasiti opštu krizu za žrtvenog jarca, ističe Kefed i dodaje da su ipak domaći problemi bili osnovni uzrok takvog stanja.
Nova politika je dozvolila predsedniku vlade Viktoru Orbanu i njegovoj partiji Fides da prošire svoja ovlašćenja što je podrazumevalo i ograničenje nezavisnosti centralne banke, kao i oduzimanje imovine privatnim penzionim fondovima, što je prouzrokovalo preduzimanje zakonskih mera od strane Evropske komisije.
Najveći problem o kome se nije otvoreno razgovaralo je bio teret visokog duga izraženog u devizama koji je tokom 2000-tih prouzrokovao izrazit rast domaćih kamatnih stopa, što je poslalo zajmoprimce u ruke kreditora u evrima i švajcarskim francima. Privatni dug je narastao za više od 100 procentnih poena, sa oko 40% tokom 90-tih na više od 140%, a udeo duga u inostranoj valuti je eksplodirao.
Česti sukobi sa međunarodnim organizacijama obeležili su nedavnu mađarsku istoriju, a taj obrazac bi mogao da se ponovi, jer politička scena opet pokazuje znake unutrašnjeg nezadovoljstva među članovima Fides-a.
EU i dalje nije ubeđena u napore Orbanove vlade koje čini na polju ekonomske politike, a teško je razumeti kako trenutni rast ekonomskih aktivnosti može da se održi s obzirom na visoku spoljnu zaduženost, rasprodaju imovine zbog zaduženosti, donošenjem teške bankarske regulative i neefikasnim tržištem rada, navodi Kefed u analizi.
Mađarska privreda je oživela tokom prošle godine, uz rast privrednih aktivnosti za 3,6% u odnosu na rast od 1,4% u 2013. godini, a nezaposlenost je pala na 7,3% sa 8,7%, dok inflacija, kao i u EU nije postojala i bila je minus 0,2%.
Opšteprihvaćene prognoze za ovu i 2016. godinu, ukazuju na to da će se dobra vremena za Mađarsku nastaviti, sa očekivanjem da će BDP da raste 3%, odnosno 2,5%.
Međutim Kefed ističe da treba zauzeti oprezniji stav, jer postoji zabrinutost zbog privremene prirode prošlogodišnjih pokretača rasta i nedostatka napretka u ekonomskoj politici. Investicije su skočile skoro 12% u 2014. koje su izazvali subvencionisani krediti i brža apsorpcija EU fondova, gde je potrošnju pomoglo smanjenje cena komunalnih usluga.
Iako nisu prolazni, efekti ovih povećanja već blede (investicije su pale za 4% u prvoj polovini godine), dok smanjenje zaduženosti privatnog sektor nastavlja da ublažava rast privatne potrošnje, posebno što forinta nastavlja da slabi naspram EUR i CHF.
Pozitivno je to što će slabija forinta pomoći jačanju izvoza, a neto izvoz bi mogao da doprinese rastu u ovoj godini sa više od 2%, jer relativno snažne performanse ekonomije evrozone nastavljaju da daju podršku, dok uvezena inflacija ostaje obuzdana zbog niskih cena roba, posebno sirove nafte, navodi stručnjak Sakso Banke.
Skromna domaća potražnja i prigušeni rast cena uvoznih dobara i usluga su primarni uzroci niske stope inflacije u Mađarskoj, što je potpomognuto smanjenjem cena komunalnih usluga. Ovi faktori će u izvesnoj meri izbledeti tokom 2016. godine, posebno smanjenje cena komunalija, što će izvršiti pritisak na rast cena tokom 2016. godine.
Po mišljenju Kefeda inflacija bi tokom sledeće godine mogla da dostigne 2%. Uprkos očekivanom rastu inflacije sledeće godine, predstojeći ciklus povećanja kamatne stope u SAD, za koji se očekuje da će početi verovatno ovog meseca, ali je verovatnije da će se dogoditi u decembru ove godine, kao i visoki nivo unutrašnjeg duga i politička nesigurnost će zadržati pritisak na forintu protiv dolara. Tako da je moguće da će vrednost dolara sledeće godine porasti sa sadašnjih 270-80 forinti na 300.
Nivo zaduženosti u Mađarskoj ostaje povišen, što dodatno doprinosi zabrinutosti prognozama, iako su poboljšanja evidentna i u privatnom i u javnom sektoru.
Mađarska vlada nastavlja da beleži budžetski deficit – očekivanja su da će ove godine iznositi 2,5% – ali trenutni oštar nominalni ekonomski rast gura odnos duga prema BDP-u na dole. On je na kraju prošle godine iznosio 78% u poređenju sa visokih 81% 2010. i nastaviće dalje da opada 2015-16, jer nominalni rast ostaje neznatno iznad javnog deficita.
Stanje spoljnog duga se smanjuje, ali smanjenje zaduženosti nije još gotovo i nastaviće da kontroliše nivo privatne domaće potrošnje u narednim godinama. Osim toga, visoka spoljna zaduženost predstavlja izazov za Mađarsku jer želi da zadrži poverenje stranih investitora, ali do sada je malo učinjeno kako bi se poboljšala atraktivnost ulaganja, a zemlja nastavlja da se oslanja na subvencionisane kreditne aranžmane u odsustvu normalnog bankarskog sistema koji dobro funkcioniše.
Ne može se poreći da mađarska privreda doživljava preporod, ali smo zabrinuti da će on biti blaži nego što je očekivano, kako privremeni podsticaji budu bledeli, jer i dalje postoji strukturna neefikasnost i politička neizvesnost, ističe Kefed. Tako da su Kefedova očekivanja rasta ispod opšteprihvaćenih i podrazumevaju rast od 2% za ovu godinu i za 2016. godinu, u poređenju sa očekivanih od 3%, odnosno 2,5%.
Sprovođenje preporuka EU i nije najveće zlo koje bi Orban i njegova vlada mogli da učine, ali Kefed ne polaže mnogo nade u to. Dakle, Mađarska će nastaviti da funkcioniše ispod prosečnog nivoa i ostavljajući svoj potencijal i dalje neostvarenim, zaključio je u analizi stručnjak Sakso Banke Mads Kefed.