Srpska privreda je sredinom 2015. izašla iz recesije i veoma sporo beleži rast. Pokrenuti su proizvodnja, izvoz i građevinska industrija, a inflacija je na vrlo niskom nivou, zaključuje Mark Danon, finansijski analitičar Hypo Alpe Adria banke.
Za izlazak iz recesije zaslužni su, pre svega, rast tražnje za domaćom robom u skladu sa postepenim oporavkom evrozone, kao i rast investicija, u vezi sa ubrzavanjem aktivnosti na domaćim infrastrukturnim projektima. S druge strane, tražnja domaćinstava i države i dalje negativno utiče na privrednu aktivnost, što je u skladu sa oštrim merama fiskalne konsolidacije, ističe Danon u septembarskom izdanju „Economy Digest – Vodiča kroz finansijske i tržišne trendove“. U Srbiji će se osetiti i globalno usporavanje evrozone, zbog grčke dužničke krize i pada indeksa na kineskim berzama.
Nakon rasta od jedan odsto u drugom tromesečju, treći kvartal je obeležila suša u našoj zemlji koja će uticati na pad poljoprivredne proizvodnje. Imajući u vidu da bi to moglo da oslabi domaći neto izvoz, ove godine bi se mogao očekivati relativno skroman rast BDP-a, od oko 0,5 do jedan odsto.
U skladu sa nešto većom spoljnom tražnjom, u prvom polugođu je sužen deficit tekućeg računa platnog bilansa od čak oko 30 odsto međugodišnje, a devizne rezerve su porasle za približno 80 miliona evra. Deficit je dostigao svega 0,7 milijardi evra, odnosno gotovo 4,5 odsto u odnosu na BDP.
Ovo spoljašnje uravnoteženje je uticalo na stabilizaciju dinara tokom većeg dela godine. Međutim, imajući u vidu da je srpski deficit tekućeg računa i dalje među najvećim u istočnoj i centralnoj Evropi, moguće je očekivati nominalnu depresijaciju dinara.
Inflacija je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina, što za posledicu ima i niske kamatne stope. U izveštaju se navodi i da će uticaj suše na cene hrane biti jedan od ključnih inflatornih pritisaka u narednom periodu. Izgledi da se godišnja inflacija vrati u granice ciljanog koridora od 4+/-1,5 odsto ostvarivi su tek početkom 2016. godine.
Kako bi se podstakla privredna aktivnost, NBS je u uslovima niske inflacije i stabilnosti domaće valute ublažavala restriktivnost monetarne politike. Referentna kamatna stopa je od marta umanjena za ukupno tri procentna poena, na pet odsto koliko je iznosila nakon septembarske sednice IO NBS. Imajući u vidu produžene izglede relativno niske inflacije, moguće je da postoji prostor za dodatno olakšanje monetarne restriktivnosti.
Deficit konsolidovanog budžeta je u prvih sedam meseci umanjen za 65 odsto u odnosu na isti period lane, dostigavši 39 milijardi dinara, ili skoro dva odsto BDP. To je prevashodno rezultat rasta prihoda od 5,4 odsto međugodišnje i pada rashoda od 2,4 odsto, sve u skladu sa smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru i nešto nižom realizacijom javnih investicija.
Ukoliko se nastavi trend da se potrebe države za finansiranjem suženog deficita sprovode gotovo u potpunosti kroz zaduživanje, javni dug će najverovatnije nastaviti rast sa sadašnjih oko 75 odsto BDP ka nivou od oko 76-77 procenata, zaključuje se u analizi „Vodiča kroz finansijske i tržišne trendove“ Hypo Alpe Adria banke.