Rob Irving je partner u Dentons-u, najvećoj advokatskoj firmi na svetu, prisutnoj u 125 kancelarija u više od 50 zemalja. Stručnjak je za oblasti spajanja i preuzimanja i Private Equity fondova, a njegova bogata karijera razvijana je u procesima privatizacije u Centralno-istočnoj Evropi i Turskoj i datira još od 1991. godine. Prva akvizicija u kojoj je učestvovao kao savetodavac bilo je preuzimanje češke Škode, a od tada je imao i dosta iskustva u sektorima telekomunikacija i medicinskih usluga.
Irving je nedavno bio govornik na osmom godišnjem Forumu „Spajanja i preuzimanja kompanija i investicije Private Equity fondova u jugoistočnoj Evropi“, održanom u Beogradu.
Rob Irving: U Srbiji i ostalim zemljama bivše Jugoslavije, u toku su dve vrste trendova – vlade koje pokušavaju da privatizuju velike kompanije koje su ranije smatrane državnim „krunskim draguljima“, dok istovremeno neke od regionalnih investicionih grupa optimizuju portfolija kompanija koje su u njihovom vlasništvu, kako bi ih prodali i sredstva dobijena od tih prodaja uložili u novi biznis sa bržim rastom profita. Najbolji primer za takvu praksu je nedavna prodaja Tvornice duhana Rovinj hrvatske Adris grupe kompaniji British American Tobacco (BAT)
BIF: Koji od tih „dragulja“ bi mogli posebno da budu zanimljivi velikim stranim ulagačima? Zašto su oni u poslednje vreme pojačali svoje prisustvo u regionu?
Rob Irving: Na drugim tržištima nije ostalo puno velikih kompanija za prodaju, već samo onih manje i srednje veličine, a u čitavom ovom regionu očekuje se da će za prodaju biti ponuđen veći broj velikih kompanija u naredne dve do tri godine. One će biti interesantne Private Equity fondovima, jednako kao i strateškim investitorima, jer je njihova akvizicija prilika da se zauzme značajan tržišni udeo, i da se ta tržišna moć iskoristi za njihovo restrukturiranje, kako bi postale efikasnije i ostvarivale veći profit.
Postoji veliko interesovanje stranih ulagača – pre tri godine ovaj region nije bio na radaru velikih Private Equity fondova, ali sada je situacija drugačija. U međuvremenu su se desile neke velike akvizicije, kao što je kupovina SBB/Telemach-a od strane KKR-a, velikog konzervativnog fonda – to je bio signal ostalim potencijalnim ulagačima da obrate posebnu pažnju na ovaj deo sveta.
BIF: Da li bi to njihovo zanimanje moglo da se ostvari i nekom eventualnom akvizicijom u bankarskom sektoru?
Rob Irving: Uvek je aktuelno pitanje da li su oni eventualno zainteresovani i za ovdašnji bankarski sektor. Vidite da je jedan od najvećih američkih fondova Apollo kupio NKBM, drugu po veličini slovenačku banku, što je ovom fondu omogućilo da izgradi platformu na osnovu koje može da se dalje širi kupovinom još neke banke na ovom prostoru. Posebno treba obratiti pažnju na neke zapadnoevropske i ruske banke koje su spremne da prodaju svoje podružnice zbog pooštrenih zahteva za obaveznu visinu kapitala na matičnom tržištu.
Da li će onda doći trenutak i za prodaju srpske Komercijalne banke? Moglo bi se desiti, svakako, i ukoliko do toga dođe, očekujem da će potencijalni interesenti za njenu kupovinu pre biti Private Equity fondovi ili strateški investitori, nego neka od postojećih velikih banaka.
BIF: Nakon propalog pokušaja prodaje Telekoma Srbije Telekomu Austrija, šta očekujete od procesa privatizacije nacionalnog telekoma u skorije vreme?
Rob Iriving: Može sa sigurnošću da se kaže da strateški ulagači u ovom sektoru, kao što su Deutsche Telekom, Austria Telekom i Orange u ovom trenutku nisu zainteresovani za kompaniju Telekom Srbija, za razliku eventualno od ruskog MTS ili Telekoma Slovenije. S druge strane, neki drugi veliki finansijski investitori i Private Equity fondovi su veoma motivisani za ovu opciju, kao što se videlo i u nedavnom neuspelom pokušaju prodaje baš Telekoma Slovenija, kada je najveći ponuđač bio britanski investicioni fond Cinven.
Mislim da bi privatizacija Telekoma Srbija lako mogla da se dogodi u narednih četiri do šest meseci.