Nemačka se u poslednje vreme često nalazila na naslovnim stranama novina, ali ovog puta ne zbog njene ekonomije. Umesto toga, štampa je izazvala veliku konfuziju sa Folksvagenovim debaklom oko emisije izduvnih gasova, jer proizvodnja za brojne proizvođače automobila postaje svakog dana sve skuplja i skuplja, navodi u najnovijoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci (Saxo Bank) Mads Kefed (Koefoed).
Nemačka se takođe pojavljuje u vestima o ogromnom prilivu izbeglica koja je pratilo obećanje nemačke kancelarke Angele Merkel da će se suspendovati uobičajene procedure Evropske unije. U međuvremenu, performanse vodeće ekonomije evrozone su bile uglavnom zaboravljene, ali to ih nije sprečilo da u tišini nastave sa svojim poslovanjem…
Kako se vidi u najnovijem izveštaju nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (IFO), u suštini, nemačka privreda dobro funkcioniše.
IFO izveštaj, kako navodi Kefed, nudi širi uvid u mašineriju nemačke privrede u odnosu na PMI izveštaje (jer obuhvata oko 7,000 kompanija) i još jednom je nadmašio očekivanja. Zapravo, ovo je četvrti uzastopni mesečni udar na glavni IFO indeks poslovne klime, koji iznosi 108,2 (umesto očekivanih 107,8 i 108,5 pre toga).
Očitavanje od 108,2 odgovara rastu BDP-a od 2% do 2,5%, mnogo više od poslednje vrednosti BDP od 1,6% za drugi kvartal (podaci za treći kvartal će biti objavljeni 13. novembra).
Po mišljenju stručnjaka Sakso Banke, još važnije za prognozu o skorašnjoj budućnosti je da su oba indeksa nadmašila očekivanja i porasla iz meseca u mesec. U oktobru, indeks očekivanja je dostigao 103,8 u poređenju sa 103,3 mesec dana pre toga, kada je bilo očekivano 102,4.
Nakon letnjih meseci indeks je težio ka višim vrednostima i stidljivo stoji na vrednosti iz marta koja iznosi 104. Indeks očekivanja predvodi BDP za jedan do dva kvartala, podržavajući stav Sakso Banke da će nemačka privreda – potpomognuta (opadajućim) trenutnim efektima niske vrednosti evra i niske cene roba – napredovati u odnosu na letnju stagnaciju.
Da li će rast biti znatno veći u narednim kvartalima, pita se Kefed i odmah odgovara da se to neće desiti. Ali zabrinutošću za performanse privrede pretpostavlja se njihovo smanjenje što je takođe negativno, a rast bi trebalo da donese poboljšanje sa objavljivanjem predstojećeg BDP-a u trećem kvartalu za skoro 2% i da ostane približno na tom nivou rasta u najmanje nekoliko narednih kvartala.
Slab evro i cene energenata čine jedan deo objašnjenja, a drugi deo je taj da je nemačka ekonomija strukturno zdrava i da je na tržištu rada, na kome su plate u porastu, u ponudi više poslova nego radnika. Ovo se, zauzvrat, trenutno prevodi u privatni rast potrošnje od 2% – dva puta više od proseka u poslednjih 20 godina.
U ovom trenutku, ako novinske naslove ostavimo po strani, nemačka privreda dobro funkcioniše, zaključuje Kefed.