Kompanija Ericsson predstavila je peto izdanje svog godišnjeg izveštaja o trendovima – 10 ključnih trendova u 2016. Ovogodišnji izveštaj pokazuje da korisnici veruju da će korišćenje veštačke inteligencije uskoro omogućiti interakciju sa objektima.
“Ovaj godišnji izveštaj je uvek interesantan zato što ukazuje na buduće trendove i promene potreba korisnika. Veoma interesantan trend, iz ovogodišnjeg istraživanja, su novi načini interakcija sa predmetima koje korisnici traže kroz primenu veštačke inteligencije i virtuelne stvarnosti”, objašnjava Milena Matić, menadžer za strategiju, marketing i komunikacije u kompaniji Ericsson.
Ericsson Consumer Lab istraživanje je sproveo u 24 zemlje, u 10 najvećih svetskih gradova.
10 trendova u 2016. su:
1. Uticaj umrežavanja na stil života. Četiri od pet ljudi uočava benefite, koji proizilaze od rasta korišćenja online servisa, od strane sve većeg broja korisnika. Na globalnom nivou, jedan od tri korisnika već učestvuje u raznim oblicima „zajedničke“ (shared) ekonomije.
2. Tinejdžeri – „Striming generacija“. Tinejdžeri dnevno gledaju više video sadržaja na YouTubu nego ostale starosne grupe. Četrdeset šest procenata osoba od 16 do 19 godina provede dnevno sat ili više vremena na YouTube mreži.
3. Veštačka inteligencija menja način interakcije. Veštačka inteligencija omogući će interakciju sa objektima bez upotrebe ekrana pametnog telefona.
4. Virtuelno postaje realno. Potrošači žele virtuelnu tehnologiju za svakodnevne aktivnosti, kao što su gledanje sporta ili korišćenje video poziva. Čak 44 odsto želi da, korišćenjem 3D štampača, odštampa sopstvenu hranu.
5. Nov koncept pametnih kuća. 55 odsto vlasnika pametnih telefona veruje da bi materijal, koji se koriste za izgradnju kuća, u narednih pet godina mogao da sadrži senzore za praćenje pojava kao što su curenje cevi, problemi sa elektro-instalacijama ili pojava buđi. Kao rezultat ovoga, može da se javi potreba da se koncept pametnih kuća ispočetka osmisli na potpuno novim osnovama.
6. Pametni putnici. Putnici žele da pametno iskoriste svoje vreme i ne žele da se osećaju kao pasivni objekti u tranzitu. 86 odsto ispitanika bi koristilo personalizovane usluge javnog prevoza, pod uslovom da su dostupne.
7. Društvene mreže u vanrednim situacijama. Društvene mreže bi mogle da postanu primarni način za kontaktiranje hitnih službi. Šest od deset korisnika je zainteresovano za aplikacije koje bi im ponudile informacije u urgentnim ili vanrednim situacijama.
8. Senzori na telu. Unutrašnji senzori koji prate zdravstveno stanje u našim telima mogu postati novi “waerables“, odnosno gadžeti koje nosimo na sebi. Osam od deset ispitanika želi da koristi tehnologije za poboljšanje percepcije i kognitivnih sposobnosti kao što su vid, memorija i sluh.
9. Hakerski napadi i dalje prisutni. Većina korisnika pametnih telefona veruje da će hakovanje i virusi i dalje predstavljati problem. Kao pozitivna nuspojava, jedan od pet korisnika istakao je da ima veće poverenje u organizaciju/kompaniju koja je bila meta hakera i zatim rešila ovaj problem.
10. Online uzbunjivači. Korisnici razmenjuju više informacija nego ikad, i veruju da to povećava njihov uticaj na društvo. Više od trećine ispitanika veruje da javno publikovanje korumpiranosti neke kompanije proizvodi veći efekat nego odlazak u policiju.
U svetu, čak 20 mobilnih broadband pretplatničkih ugovora aktivira se svake sekunde, i upravo je globalni rast mobilnih pretplata jasan pokretač rasta mobilnog saobraćaja. U ovom trenutku, postoji isti broj mobilnih pretplatničkih ugovora kao i ljudi na planeti, a u 2016. godini ćemo dostići cifru od četiri milijarde korisnika pametnih telefona.
U Zapadnoj Evropi, mobilni saobraćaj, po aktivnom pametnom telefonu, porašće sa sadašnjih 2 na 18 GB mesečno u 2021. godini, dok će u Centralnoj i Istočnoj Evropi, saobraćaj u 2021. godini dostići 6,9 GB mesečno po pretplatniku, odnosno data saobraćaj u mobilnim mrežama će se uvećati 12 puta. Takođe, predviđa se desetostruki porast mobilnog saobraćaja na globalnom nivou do 2021, a predviđanja su da će video sadržaji predstavljati 70 odsto ukupnog mobilnog saobraćaja u istoj godini. U mnogim svetskim mrežama, YouTube danas predstavlja skoro 70 odsto celokupnog video saobraćaja.