/ Posle 5 / Čudesni svet mitskih bića: Šumska majka
BiF Analize Čitajte B&F online

Čudesni svet mitskih bića: Šumska majka

This post has already been read 11807 times!

U predanjima stanovnika Đerdapa i na srpskoj i na rumunskoj strani, sačuvano je jedno božanstvo koje svojim osobinama ukazuje na kult Dijane i njenih antičkih prethodnica. Šumska majka, ili na vlaškom Muma paduri, antička, slovenska i vlaška mitološka junakinja, istovremeno je oličenje izuzetne dobrote i neizmernog zla i smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena. U krajevima oko Đerdapa, ovo biće se zvalo šumenka.

Zamišljana je kao jako lepa žena, razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugih noktiju. Po šumi hoda gola ili odevena u dugu belu haljinu, a može da boravi u krošnjama drveća.

Pojavljuje se samo noću, a kada se sretne s ljudima u obliku lepe žene, ne nanosi im zlo. Umela je da zavodi smrtnike i ima kazivača u Srbiji koji tvrde da su vodili ljubav sa njom. Pribeležena je i priča jednog mlinara da je u mlinu, noću, zatekao divnu nagu ženu velikih grudi, koja mu se podala, a posle otišla među krošnje.

Šumska majka se mogla javiti i kao ružna starica, ali takođe velikih grudi i izraženih zuba i u tom obliku je nanosila zlo. Po legendi, mogla se pretvoriti u plast, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja, ili kozu.

Pred šumskom majkom drveće se savija do zemlje, a verovalo se i da jako lepo peva. Mada se smatrala zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčadi, mogla je deci da donese bolest, ali i da ih izleči. Zato se u bajalicama koje su korišćene pri lečenju dece, šumska majka često pominje. Postojala i je i trava koja se zove šumska majka i verovalo se da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama da zatrudne. Mogla se naći u proleće kraj gorskih potoka, pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je krenula u potragu za ovom travom nije smela da govori, a morala je da bude okupna, u čistoj odeći i da pre toga izbegava polne odnose.

Šumska majka je božanstvo koje je prisutno kod gotovo svih paleolitskih naroda. Njene osobine u slovenskoj mitologiji ukazuju i na povezanost Slovena sa šumom, kao svetim mestom gde su se vršili i obredi, a Šumska majka, kao gospodarica šuma, bila je i čuvarka šumskih svetilišta.

 

*Odlomak iz nedavno objavljene knjige „Legende, mitovi i narodni običaji Đerdapa”
broj 122/23, decembar 2015/januar 2016

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close