Home TekstoviB&F Plus Kvantitativno popuštanje funkcioniše, hoćemo li još?

Kvantitativno popuštanje funkcioniše, hoćemo li još?

by bifadmin

„Zamislite da su svi članovi izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) bili neupućeni u dešavanja oko finansijske aktive od početka nove godine. Zamislite da im je bilo zabranjeno da imaju uvid u indekse kapitala, cenu nafte i prinose od obveznica, već da im je bilo dozvoljeno samo da budu upućeni u osnovne makroekonomske finansijske informacije“, pita se u uvodu svoje analize trejder fiksnim prinosima u Sakso banci, Majkl Boje.

Tada bi gledali u PMI indeks (indikator kretanja u industrijskoj proizvodnji) evrozone, koji je napredovao od 50,1 do 53,2, koliko je iznosio prethodne godine. Takođe bi posmatrali stope bazne inflacije od 0,9%, koja je mogla da bude niža od očekivanih 2%, što još uvek predstavlja poboljšanje u odnosu na stopu od 0,6% kada je banka prvi put uvela program kvantitativnog popuštanja početkom 2015. godine. Od tada je ukupna inflacija porasla sa – 0,5% na 0,2%.

Kako Boje ističe, samo istraživanje Centralne banke o kreditiranju koje pokriva četvrti kvartal 2015. pokazuje dugo očekivanu relaksaciju u standardima oko zamrznutih kredita. U izveštaju se ukazuje da su kreditni standardi, koji su bili glavni cilj mera politike ECB, ublaženi, dok je tražnja zajmova u porastu. Drugim rečima, mere vanredne i masivne monetarne politike koje sprovodi ECB izgleda da polako ali sigurno krče svoj put u realnoj ekonomiji. Tako ohrabreni, članovi saveta očekuju prilično optimističan sutrašnji sastanak…

Tržišta hartija od vrednosti su pala za više od 10%, a raspon korporativnih obveznica sa visokim prinosom u Evropi je najveći od 2013. Van Evrope stvari se zahuktavaju čak i brže, dok najniža cena nafte i sirovina u više decenija izaziva zabrinutost u nizu kreditnih događaja u energetskom sektoru. Ove nedelje se raspon za hartije sa visokim prinosom u američkom energetskom sektoru, po Blumberg agenciji, povećao za više od 1.900 baznih poena (bps). U ovom slučaju sat otkucava sve brže, a sa naftom na ovim nivoima, značajna neispunjenja obaveza su pre pitanje „kada“, nego „da li“.

U svetlu nedavnih dešavanja na tržištu i u skladu sa iznenađujućom odlukom da se program kvantitativnog popuštanja skromno poveća na decembarskom sastanku o politici, mnogi učesnici na tržištu će pozivati Centralnu banku da poveća svoje napore u oživljavanju ekonomije. Baš kao što je to i bio slučaj u decembru, verovatnoća je da će investitori biti razočarani jer će Mario Dragi imati vezane ruke dobrim rezultatima evropske ekonomije.

Ovo, po mišljenju stručnjaka Sakso Banke, nameće sledeće pitanje: Pored cenovne stabilnosti i stabilnosti zapošljavanja, da li ECB ima treći tajni plan – povećanje cena hartija od vrednosti?

Vreme bi moglo da pokaže, zaključuje Boje.

Pročitajte i ovo...