Početkom ove nedelje, tačnije 1. februara, startovao je zajednički tranzitni postupak i van granica Srbije. To u praksi znači da ukoliko domaće firme prevoze robu, na primer iz Beograda do odredišta u nekoj zemlji zapadne Evrope ili u Tursku, mogu na polaznoj carinskoj ispostavi početi zajednički tranzit, uz posedovanje odgovarajuće garancije i prevesti robu do krajnjeg odredišta, bez dodatnih deklaracija, garancija i sa redukovanim stajanjem na usputnim graničnim prelazima.
Iz Uprave carina kažu da je prethodnih dana kroz zajednički tranzitni sistem prošlo oko 60 transportnih sredstava.
„Zapaženo je da povremeno, pre svega na pojedinim graničnim prelazima i carinskim ispostavama unutar zemlje, koji su inače opterećeni većim obimom posla, dolazi do povremenog sporijeg rada sistema. Uprava carina kontinuirano prati rad sistema i u skladu sa mogućnostima sa kojima raspolaže radi na prevazilaženju povremenog usporenog rada“, navode u Carini i dodaju da se novi sistem najviše koristi u drumskom saobraćaju, ali se takođe primenjuje u železničkom i rečnom, samo u manjoj meri.
Zajednički tranzitni postupak predstavlja mogućnost da se tranzit otpočne, obavlja i završi u zemljama članicama Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku uz pojednostavljene formalnosti u trgovini robom.
„Procedura carinjenja se menja utoliko što kraće traje, a podrazumeva čitav niz podataka koji se u elektronskoj formi razmenjuju sa ostalim carinskim administracijama i učesnikom u carinskom postupku tranzita. Ovi podaci u elektronskoj formi zamenjuju papirnu carinsku deklaraciju, a ostala dokumenta koja inače prate robu i dalje su u papirnoj formi. Napomenuli bismo da je razmena podataka osigurana od strane Uprave carina“, navode iz te uprave za „eKapiju“.
Nebojša Mandić, „DHL Global Forwarding“ Country Head, kaže za eKapiju da je reč o zaista, značajnom pojednostavljenju carinskog postupka koji će u velikoj meri skratiti vreme zadržavanja robe na granici, a istovremeno bi trebalo da donese i uštede u poslovanju kompanija koja se bave transportom i logistikom.
„Sve to, zajedno, vodi ka daljem unapređenju kvaliteta transportnih usluga i jednom širem unapređenju efikasnosti jer će koristi od pogodnosti koje novi postupak pruža imati i transportne kompanije, ali i korisnici tih usluga kroz brži i jednostavniji izvoz ili uvoz. Transportna industrija će, tako, dobiti veći značaj, tj. imaće više poslovnih prilika što je želja svakoga ko se ovim poslom bavi“, naveo je Mandić.
On smatra i da će harmonizacija carinskih postupaka koji se primenjuju u Srbiji sa standardima koji važe u svetu, odnosno Evropskoj uniji, podići nivo izvesnosti i predvidivosti u poslovanju na našem tržištu.
„Tako će kompanije koje se bave spoljnom trgovinom, osim direktnih pogodnosti u smislu jednostavnijeg poslovanja i nižih troškova, imati i više prilika za osvajanje novih poslova, posebno u Evropskoj uniji i državama koje sa unijom imaju harmonizovano poslovanje, a koje inače i predstavljaju ključne spoljnotrgovinske partnere naše zemlje. Znate i po sebi kada je potrebno da otputujete u neku drugu državu. Ukoliko je to, na primer, članica Evropske unije uglavnom unapred raspolažete većinom relevantnih informacija, znate u principu šta možete da očekujete i znatno manje vremena vam je potrebno za pripremu putovanja u odnosu, na primer, na putovanje u državu koja je na nekom drugom kontinentu.“
Tranzit kroz Srbiju
Carine navode da je realno očekivati da će novi sistem uticati na pojačanu ulogu Srbije koja inače ima visok tranzitni potencijal. Očekuje se da će pre svega transportna sredstva koja sada koriste naš deo Koridora 10 ostati na našoj tranzitnoj ruti, ali isto tako i da će jedan broj kamiona koji sada koriste Koridor 4 (Bugarska, Rumunija) krenuti kroz Srbiju, što bi samim tim doprinelo ostvarivanju većeg profita od tranzita.
Nebojša Mandić je saglasan da će zajednički tranzitni postupak imati snažan pozitivan uticaj jer se „na taj način, uz razvoj infrastrukture, uvećava komparativna prednost Srbije, u odnosu na druge države regiona“.
„Ako pogledamo Evropu, za kompanije u zapadnom delu od suštinskog je značaja da za svoj izvoz u recimo istočni deo, odaberu predvidiv, bezbedan i efikasan put. Te preduslove ne može da obezbedi ni sam tranzitni postupak, ni sama infrastruktura, ali mogu svi ti važni elementi zajedno, čineći takav ambijent da oni koji donose odluke o transportnom putu češće i u većoj meri upućuju robu našim transportnim putevima jer znaju šta ih očekuje, koliko postupak traje i na kraju, ono što je u današnje vreme od izuzetnog značaja, koliko to košta“, zaključuje Nebojša Mandić.
Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku
Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 24. juna 2015. godine Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku.
Zajednički tranzitni postupak daje mogućnost učesnicima u carinskom postupku da robu prevoze između ugovornih strana Konvencije (Evropska unija – EU: Švedska, Finska, Letonija, Litvanija, Estonija, Danska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Holandija, Belgija, Francuska, Austrija, Španija, Portugalija, Italija, Slovenija, Luksemburg, Malta, Kipar, Grčka, Bugarska, Rumunija, Češka Republika, Mađarska, Poljska, Slovačka Republika i Hrvatska; EFTA zemlje: Švajcarska, Norveška, Island i Kneževina Lihtenštajn, kao i Republika Turska i BJR Makedonija) na osnovu jedne elektronske deklaracije i jednog obezbeđenja koje važi u toku cele tranzitne operacije.
Izvor: Marija Kambić, eKapija